Na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) u Beogradu, tim hirurga na čelu sa pukovnikom prof. dr Nenadom Stepićem uspeo je da spasi život lovočuvara iz Raške, koji je krajem decembra prošle godine brutalno napadnut od strane mečke. Ova dramska situacija se odigrala u selu Ribarići, gde je mečka, braneći svoje mečiće, napala nesrećnog čoveka i nanela mu teške povrede, uključujući gubitak pola lobanje.
Prof. dr Nenad Stepić je izjavio da je operacija trajala devet sati, tokom kojih su se lekari borili da reše višestruke povrede koje su zahtevale hitnu i složenu intervenciju. „Pacijent je došao sa zaista teškim povredama glave. Primljen je na Kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju, gde su prvenstveno bile povrede glave i lica“, rekao je Stepić.
Nakon što su obavljeni inicijalni pregledi, ustanovljeno je da nedostaju delovi lobanje, cele jedne strane lica i orbite. Za spasavanje života ovog čoveka bio je potreban tim stručnjaka iz različitih oblasti medicine, uključujući plastične i maksilofacijalne hirurge, neurohirurge, specijaliste anestezije i druge interniste.
„Uspeli smo da rekonstruišemo sve defekte mikrohirurškom tehnikom, koristeći transplantaciju mišića i kože sa leđa kako bismo pokrili oštećene delove lobanje i lica“, prisetio se prof. Stepić, dodajući da je ovo bio izuzetno izazovan slučaj, ali i prilika da se pokaže stručnost i posvećenost tima.
Iako su povrede bile dramatične, Stepić naglašava da hirurzi „žive za takve slučajeve“. Tokom svoje karijere, koja je počela u teškim vremenima ratova devedesetih, naučio je kako da se nosi sa ovakvim izazovima. „Znate kako, mi živimo za takve slučajeve“, rekao je on, podsećajući na to koliko je važno imati empatiju i volju za životom pacijenata.
U ovom slučaju, nesrećni lovočuvar, otac četvoro dece, pokazao je neverovatnu snagu volje tokom oporavka. „Ono što je fascinantno nije samo ono što smo mi uradili, već kako je pacijent uspeo da preživi i da se tokom lečenja šali i smeje“, istakao je Stepić. Njegov optimizam i volja za životom svakako su bili inspiracija i za lekare koji su se borili za njegov oporavak.
Nažalost, lovočuvar je izgubio jedno oko tokom operacije, ali su lekari uspeli da mu vrate normalno fiziološko stanje i da ga stabilizuju. Stepić je napomenuo da će možda biti potrebne daljnje korekcije, ali pacijent je sada na putu ka oporavku.
Prof. Stepić je takođe naglasio važnost multidisciplinarnog pristupa u ovakvim slučajevima, ističući da VMA ima timove koji su spremni da se suoče sa svim izazovima. „Vojnomedicinska akademija je ustanova koja može da odgovori na sve takve zahteve, zato što imamo u svakom trenutku multidisciplinarni tim“, rekao je on.
Na kraju, operacija lovočuvara iz Raške je još jedan primer hrabrosti i snage ljudskog duha, kao i posvećenosti medicinskog osoblja koje se svakodnevno bori za živote svojih pacijenata. Svi uključeni u ovu dramu svesni su koliko je važno pružiti pomoć i podršku onima kojima je najpotrebnija, a ovaj slučaj je samo jedan u nizu sličnih situacija sa kojima se medicinski timovi suočavaju svakodnevno.
