Više od 30 medijskih kuća, među kojima su i Aksel Špringer i Šibsted, tužilo je Guglovu matičnu kompaniju Alfabet za odštetu od 2,1 milijardu evra zbog pretrpljenih gubitaka u vezi sa praksom kompanije u digitalnom oglašavanju. Ova akcija je rezultat manje konkurentnog tržišta koje je direktna posledica lošeg ponašanja Gugla prema medijskim kompanijama. Medijske kuće iz Austrije, Belgije, Bugarske, Češke, Danske, Finske, Mađarske, Luksemburga, Holandije, Norveške, Poljske, Španije i Švedske su uključene u ovu tužbu.

Advokati tvrde da bi, bez zloupotrebe dominantnog položaja Gugla, medijske kompanije imale veće prihode od oglašavanja i plaćale manje naknade za usluge reklamne tehnologije, što bi omogućilo jačanje evropskog medijskog prostora. Francusko antimonopolsko telo je prošle godine izreklo Guglu kaznu od 220 miliona evra zbog poslovanja u oblasti reklamnih tehnologija, dok je Evropska komisija prošle godine optužila Gugl za prakse koje podržavaju ovu tužbu.

Portparol Gugla je izjavio da se kompanija protivi tužbi, nazivajući je spekulativnom i oportunističkom. Tvrdi se da Gugl sarađuje konstruktivno sa izdavačima širom Evrope i prilagođava svoje alate za oglašavanje u partnerstvu sa njima. Kompanija je isto tako prošle godine odbacila antimonopolske optužbe Evropske unije protiv svog poslovanja u oblasti reklamnih tehnologija.

Izdavači širom sveta se žale na sve veću dominaciju visoke tehnologije u oglašavanju, što dovodi do opadanja njihovog udela u prihodima. Gugl se prema analitičarima smatra najdominantnijom platformom za digitalno oglašavanje na svetu.

Ova tužba predstavlja samo jedan od mnogih spornih slučajeva koje je Gugl bio suočen u vezi sa svojim poslovanjem u Evropi. Kompanija je već bila meta antimonopolskih istraga i kazni, a izdavači i medijske kompanije sve više izražavaju nezadovoljstvo svojim položajem u digitalnom ekosistemu.

Gugl je ključni akter u digitalnom oglašavanju i poseduje značajan tržišni udeo u evropskim zemljama. Njegove prakse u vezi sa prodajom reklamnih usluga i korišćenjem podataka o korisnicima su bile predmet kontroverzi i istraga regulacionih tela.

Neki analitičari tvrde da je vreme da tehnološke kompanije poput Gugla preispitaju svoje poslovanje i prilagode ga novim regulatornim zahtevima kako bi se osigurala fer konkurencija na tržištu digitalnog oglašavanja. To bi moglo zahtevati promene u načinu na koji se prikupljaju i koriste podaci korisnika, kao i transparentnost u vezi sa algoritmima i cenama oglašavanja.

Tužba medijskih kuća protiv Gugla predstavlja korak ka većoj odgovornosti tehnoloških giganata i zahteva od njih da poštuju pravila tržišne konkurencije i zaštite interese malih i nezavisnih izdavača. Kako će se ova situacija dalje razvijati, ostaje da se vidi, ali je jasno da će pitanje regulisanja digitalnog oglašavanja i zaštite podataka korisnika ostati u fokusu javnosti i regulatornih tela u narednom periodu.