Međunarodni Dan Mandele proslavlja se već petnaesti put, a usvojen je odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u novembru 2009. godine. Ovo je prilika da se podsetimo na Mandela kao lidera borbe za pravednije društvo u Južnoj Africi. Tokom svoje 67-godišnje borbe Mandela je bio izložen brojnim preprekama, od režima aparthejda do vođenja zemlje kao predsednik. Ipak, uspeo je da utiče na svoje saborce da odustanu od osvete i grade multirasno društvo.

Nelson Mandela rođen je 18. jula 1918. godine i bio je deo lokalne vladarske porodice Kosa naroda. Studirao je pravo na Vitvatersrand univerzitetu u Johanesburgu i istakao se kao studentski lider nenasilnog otpora rasizmu. Nakon hapšenja i optužbi za veleizdaju, Mandela je proveo 27 godina u zatvoru, od čega 18 na ostrvu Roben.

Oslobođen je 1990. godine i postao je predsednik Južne Afrike 1994. godine. Mandela je bio ključna figura u procesu demontaže aparthejda i uspeo je da primiri različite rasne grupe u zemlji. Njegova sposobnost za pomirenje i izgradnju jedinstva čini ga jednim od retkih velikana u istoriji.

Dan Mandele je prilika za globalnu akciju kojom se slavi ideja da svaki pojedinac može pozitivno uticati na svet. U ovom periodu organizuju se različite manifestacije i edukativni sadržaji posvećeni Mandeli i njegovom nasleđu.

Nelson Mandela je bio inspiracija mnogima širom sveta, a njegova borba za pravdu i jednakost ostaje važna i danas. Generalna skupština UN-a je 2014. godine utemeljila nagradu Nelson Mandela, koja se dodeljuje onima koji su posvetili svoje živote dobrobiti čovečanstva.

Mandela je primer hrabrosti, doslednosti i vere u mogućnost promene i bolje budućnosti. Njegova poruka o miru, pomirenju i raznolikosti kultura i danas odzvanja širom sveta.