Brzi usponi, duboki padovi, u jednom danu euforija, kreativni zanos, neprospavana noć, a u drugom tišina, povlačenje, potpuni mrak. Ova dinamika nije samo nestalno raspoloženje, već realnost života sa bipolarnim poremećajem. Melinda Đorđević, influenserka i aktivistkinja, otvoreno govori o svom iskustvu života sa ovim poremećajem u emisiji „Hajde da razgovaramo“. Njena priča oslikava izazove koje donosi dijagnoza koju mnogi ne razumeju.
Bipolarni poremećaj je ozbiljno psihijatrijsko oboljenje koje zahteva lečenje. Đorđević objašnjava da se sastoji od dva osnovna stanja: maničnih i depresivnih faza, uz mogućnost remisije. Prema njenim rečima, žene često prvo dožive depresivnu fazu, dok muškarci obično prolaze kroz manične epizode. Ove faze se mogu ispreplesti i otežati postavljanje tačne dijagnoze.
Žene koje pate od bipolarnog poremećaja često se suočavaju sa teškim depresivnim epizodama. „Obično žene osećaju tu depresiju, ne mogu da ustaju iz kreveta, ne mogu da rade,“ kaže Đorđević. U njenom slučaju, početak bolesti bio je obeležen dubokom depresijom, a dijagnoza kliničke depresije postavljena je pre nego što su lekari prepoznali šire obeležje bipolarnog poremećaja.
Jedna od ključnih informacija koje Đorđević deli jeste da se prva dijagnoza bipolarnih poremećaja često može postaviti oko 21. godine, ali se može javiti i kasnije u životu. „Terapije su doživotne i moraju se redovno uzimati kako bi ljudi mogli normalno funkcionisati,“ naglašava ona. Ove terapije su neophodne za stabilizaciju raspoloženja i sprečavanje ekstremnih promena u emocionalnom stanju.
Đorđević se prisetila svog ličnog puta kroz ovu bolest. „Ja sam već prešla 30 godina, tad, pre 17 godina. Rodila sam jedno dete, drugo i onda sam pala u neku depresiju,“ kaže ona. U njenom slučaju, lekari su prvo sumnjali na postporođajnu depresiju, pa je koristila samo prirodne preparate tokom dojenja. Nakon nekog vremena, doživela je veliku euforiju koja je dovela do konačne dijagnoze bipolarnog poremećaja.
Život sa bipolarnim poremećajem zahteva ne samo medicinsku pomoć, već i razumevanje okoline. Porodica i prijatelji često nisu svesni opsega i težine bolesti, što može dodatno otežati situaciju obolelim osobama. Đorđević naglašava važnost otvorenog razgovora o mentalnom zdravlju i razbijanju stigme koja okružuje ove poremećaje. „Potrebno je više edukacije i svesti da bi se razumeo ovaj poremećaj,“ dodaje ona.
Kako bi se pomoglo drugim ljudima koji se suočavaju sa sličnim izazovima, Đorđević koristi svoju platformu da širi svest o bipolarnom poremećaju i pruža podršku onima koji se bore sa mentalnim zdravljem. Njena hrabrost da otvoreno deli svoje iskustvo može inspirisati druge da potraže pomoć i razumevanje, umesto da se povlače u tišinu i izolaciju.
U savremenom društvu, mentalno zdravlje postaje sve važnija tema. U mnogim slučajevima, ljudi se osećaju nesigurno ili sramotno zbog svojih problema, što može otežati potraživanje pomoći. Melinda Đorđević kroz svoje iskustvo pokazuje da je važno razgovarati o ovim pitanjima i tražiti podršku, kako bi se poboljšao kvalitet života i doprinosilo opštem razumevanju bipolarnih poremećaja.
Na kraju, važno je napomenuti da je bipolarni poremećaj složena bolest koja zahteva pažnju i razumevanje. Kroz otvorenu diskusiju i edukaciju, možemo doprineti stvaranju okruženja u kojem ljudi sa ovim poremećajem mogu da se osećaju prihvaćeno i podržano. Melinda Đorđević je pravi primer kako lična borba može postati inspiracija za mnoge, pokrećući potrebnu promenu u društvu.
