Miki Manojlović, jedan od najcenjenijih filmskih umetnika, dobitnik je prestižne nagrade „Zlatni pečat“ Jugoslovenske kinoteke. Ova nagrada se dodeljuje za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, a Manojlović je svojim dugogodišnjim radom i talentom zaslužio ovu nagradu. U emisiji „Uranak“ na televiziji K1, Manojlović je izjavio da je očekivao nagradu ranije, ali da je ipak stigla u pravo vreme. Istakao je da su nagrade važne u zavisnosti od toga ko ih dodeljuje, ne samo kada.

Manojlović je objasnio da je dobio prvu nagradu Grada Beograda za pozorište sa 29 godina, a drugu sa 52, kao i prvu internacionalnu nagradu za film sa 30 godina. Naglasio je da godine nisu presudne, već ljudi koji odlučuju o nagradama i njihova kompetentnost. Takođe je govorio o vrednosti „Zlatnog pečata“ i značaju koji pridaje ovoj nagradi.

Glumac je takođe govorio o svojoj karijeri, ističući da je uglavnom radio ono što voli, ali da je ponekad morao praviti kompromise za zaradu. Govorio je o ozbiljnosti glume i preispitivanju koje traje godinama. Manojlović je izrazio mišljenje o subjektivnosti ljudi u današnjem vremenu, ističući da je ostrašćenost i nepodnošljivost porasla do takve mere da ljudi često ne prihvataju ni istinu.

Takođe je otkrio da je saradjivao sa rediteljem Lorandanom Zafranovićem na filmu „Djeca Kozare“. Govoreći o filmu, Manojlović je istakao važnost obrazovanja i interesovanja za različite umetnosti, kao i ulogu pozorišta u stvaranju talenta za film. Takođe je govorio o temi Jasenovca, navodeći da se ova tema često gura pod tepih zbog političkih pitanja.

Manojlović je takođe progovorio o značaju zajedničkih rezolucija i saradnji svih naroda na ovim prostorima. Na kraju, istakao je važnost kulturne diplomatije i saradnje među državama na polju kulture. Ovom prilikom, Sarajevo Film Festival i Pulski Festival su pohvaljeni kao mesta gde se oseća kao kod kuće, bez obzira na političke granice.