Milan Spaček, nekada beskućnik, a danas stanovnik doma za stara lica na Karaburmi u Beogradu, podelio je svoje iskustvo na diskusiji tokom Dana socijalnih prava ove godine nazvanih „Majski susreti“. Ovaj događaj je održan od 22. do 24. maja u Centru za kulturnu dekontaminaciju, a organizovala ga je Inicijativa A11.

Spaček je surovo iskreno govorio o svojim iskustvima kako je postao beskućnik, koliko se borio i šta mu je bilo najteže dok je živeo na ulici, ali i kako je na kraju ponovo pronašao krov nad glavom. On je izgubio sve preko noći – porodicu, kuću, posao. Najteže mu je što mu sin nije uz njega i ne želi da ga vidi.

Život na ulici započeo je kada je, prema njegovim tvrdnjama, porodica okrenula leđa. Spaček je spavao gde god je mogao da nađe zaklon – u podrumima, haustorima, zgradama u pripremi za rušenje. Borio se kako je znao i umeo, a najveće preokupacije su mu bili pronalazak hrane i prenoćišta.

Nakon dve godine provedene na ulici, on više nije smatrao sebe beskućnikom, već je to postao njegov „stil života“. Ipak, nakon što se razboleo i prošao kroz brojne peripetije, prihvatio je smeštaj u Domu za stara lica na Karaburmi.

Spaček je istakao proceduralne probleme s kojima su se susretali radno sposobni beskućnici, kao što je potreba da budu prijavljeni na biro kako bi imali pravo na novčanu socijalnu pomoć. On je istraživao kako zakon funkcioniše i tražio pravnu pomoć kako bi ostvario svoja prava.

Beskućništvo nije samo problem pojedinca, istakla je istraživačica sa Instituta za sociološka istraživanja u Beogradu, Milana Ljubičić. Država nema tačne podatke o beskućništvu, što otežava kreiranje javnih politika i mera borbe protiv ove pojave.

Nepoznat je tačan broj beskućnika u Srbiji, ali se prema procenama može reći da ih je oko 20.000 u celoj zemlji, od čega je 5.000 u Beogradu. Svaki četvrti beskućnik ima manje od 14 godina, što je posebno zabrinjavajuće.

Socijalni radnici, nevladine organizacije i aktivisti ističu važnost borbe protiv beskućništva i pružanja podrške ljudima kao što je Milan Spaček. Njegova priča je primer borbe, upornosti i volje da se prevaziđu teškoće i pronađe nova šansa za bolji život. Beskućništvo nije samo problem pojedinca, već je to ozbiljan društveni problem koji zahteva sistematsko rešavanje i podršku cele zajednice.