Ostavljen kao novorođenče, nađen u liftu zgrade u Ulici kraljice Natalije u Beogradu, davne 1977. godine. Datum: 29. april, u 23.40 sati. Iako zvuči kao početak neke filmske priče, ovo je sudbina koja je zadesila Milana Popovića (46), koji je imao oko mesec dana kada su ga u liftu, na poziv komšija iz zgrade, našli milicionarke Šeste stanice milicije Stari grad.

Gotovo pet decenija kasnije, Milan ima srećan i ispunjen život. Oženio se, dobio dva sina i preselio u Španiju, gde živi godinama. O svojoj neverovatnoj priči, detinjstvu, ali i razlozima zbog kojih želi da upozna svoju biološku majku, Milan Popović govorio je za „Blic“.

Na početku razgovora, naš sagovornik navodi da je o svojoj sudbini čuo od usvojitelja. A sve je počelo u sirotištu u Zvečanskoj gde je boravio nekoliko meseci. Tamo ga je odveo Ilija Glušac, policajac koji ga je pronašao, kada su im se putevi ukrstili, baš tog aprila 1977. godine.

Milicioner Ilija Glušac me je doneo u sirotište i tu su mi dali ime Ilija – po njemu. Kasnije sam dobio ime Milan, na krštenju, koje su mu nadenuli moji roditelji koji su me usvojili – priča naš sagovornik.

Milanova filmska priča započela je izveštajem milicionera Glušca, koji je bio vođa auto-patrole te večeri kada je beba nađena.

Dete je bilo obučeno u jednu benkicu bele boje, ispod benkice bela košuljica, a preko ove odeće jedna pletena benkica sa kapom, iz dva dela, bele boje i četiri komada „tetra“ pelena. Dete je bilo uvijeno u jednoćebe belo-plave boje. U liftu, tj. u ćebencetu, stajala je jedna boca bebi pudera, pisalo je u izveštaju detaljno.

Dete je, procenili su lekari, bilo staro oko mesec dana, a kao datum rođenja odredili su 1. april.

Posle nekoliko meseci boravka u „Zvečanskoj“, u Milanov život, koji se do tada zvao Ilija, ušlo je dvoje divnih ljudi – bračni par Svetlana i Aleksandar. Od tri bebe u sirotištu, odabrali su baš njega. I od tog trena nisu mogli da zamisle svoj život bez mališana plavih očiju.

Bili su divni ljudi, intelektualci iz Niša koji nikada nisu krili istinu o njegovom rođenju. Od njih je kao dečak i slušao sve o svojoj nesvakidašnjoj životnoj priči.

Kao nekada ostavljenoj bebi, napuštenoj od strane bioloških roditelja, nije mu teško da priča o tome. Zahvalan je što je živ i što je imao divno detinjstvo.

Nije mi teško da pričam, kao što vidite. To je moja priča koju nosim od malena. Koliko god da je teška, navikao bih se do sad. Izgleda da je teža drugima nego meni. Moj je život bio predivan, kao iz bajke. Neograničena ljubav, pažnja, bezbedno odrastanje, sve na mestu – priča Milan za Blic.

Posle bombardovanja, Popović je odlučio da napusti Srbiju. U Španiju, kaže, nije otišao. Španija se odlučila za njega.

Želja za upoznavanjem biološke majke javila se kad je postao roditelj. Tada je, takođe, krenuo u potragu za njom, preko društvenih mreža i medija. Veruje da će majku uspeti da pronađe, a uradio je i DNK analizu u Nemačkoj i čeka rezultate. Ukoliko je neko iz njegove biološke porodice takođe uradio te testove, postojaće mogućnost da sazna nešto više o svojoj pravoj familiji.

Biološkoj majci, kaže Milan za Blic, želi da kaže dve stvari, ako ikada uspe da dođe do nje.

Želja se javila kad sam dobio sina, ali i kada mi je majka koja me je usvojila rekla da bi trebalo da potražim biološke roditelje, da znam svoju genetiku i obratim pažnju na nešto kod dece. Prva stvar koju bih joj rekao je: „Hvala što nisi abortirala“, poručuje naš sagovornik, apelujući na sve ljude koji možda imaju bilo kakvu informaciju o njegovoj majci da mu se jave.