Arheolozi u Truhilju, u severnom delu Perua, nedavno su otkrili ostatke 49 dece za koje se veruje da su ritualno žrtvovani pre više od 600 godina. Ovi ostaci pokazuju posekotine na grudnoj kosti i rebrima, što sugeriše da su im srca možda uklonjena tokom žrtvovanja. Svako dete je sahranjeno pojedinačno, što ukazuje da je ritual obavljen pažljivo i precizno.

Pored ostataka dece, arheolozi su otkrili i skelete dve odrasle osobe i ostatke devet lama u neposrednoj blizini. Lama su bile veoma bitne za narod Čimu, a njihovo žrtvovanje je tumačeno kao „ponuda“ koja simbolizuje hranu, odeću i transport. Međutim, svrha prinošenja odraslih osoba na oltar ostaje nejasna.

Čimu narod naseljavao je severnu obalu Perua od 700. do 1400. godine, pre nego što ih su pokorile Inke. Veruje se da su Čimu prinosili žrtvu dece kako bi umilostivili svoje bogove u vremenima ekoloških teškoća, poput jakih kiša i poplava izazvanih El Ninjoom. Ova praksa imala je za cilj uticati na prirodne sile i održati društvenu i ekološku ravnotežu.

Ovo najnovije otkriće nije prvi dokaz velikih žrtvovanja Čimua. U prethodnim iskopavanjima, arheolozi su iskopali masovne grobnice sa decom i lama, pri čemu su svi ostaci pokazivali slične posekotine na grudnoj kosti i rebrima. Istraživači su tada takođe pretpostavili da su srca dece uklonjena tokom rituala.

Peru je poznat po bogatstvu arheoloških nalazišta iz različitih prehispanskih kultura, uključujući civilizacije Čimu i Inka. Carstvo Inka, koje je uništilo civilizaciju Čimua, prostiralo se od današnjeg Ekvadora do centralnog Čilea.

Ovo novo otkriće u Truhilju još je jedan primer složene i tragične istorije autohtonih naroda u regionu. Dok arheolozi nastavljaju da istražuju Čimu i druge kulture, razumevanje njihovih društvenih struktura, verovanja i rituala se produbljuje, nudeći vredne lekcije o ljudskoj istoriji. Sve ovo doprinosi boljem razumevanju prošlosti i tradicija ovih drevnih civilizacija.