Rusija je u decembru 2023. godine ponovo postala vodeći dobavljač gasa Evropskoj uniji, čineći 25,2% ukupnog uvoza plavog goriva, prema podacima Evrostata. Ovaj podatak predstavlja značajan rast u poređenju sa prethodnim mesecima; u novembru je udeo bio 18,8%, dok je pre godinu dana iznosio 15,9%. Vrednost ruskih isporuka gasa dostigla je 1,8 milijardi evra, što je povećanje od 41% u odnosu na decembar 2022. godine.
Ovaj porast ruskog udelа u isporukama gasa u EU može se pripisati smanjenju izvoza iz drugih zemalja. Konkretno, Alžir je smanjio izvoz gasa za 15,5% na godišnjem nivou, dok su Sjedinjene Američke Države smanjile isporuke za više od 50%. Norveška je takođe smanjila svoj izvoz gasa za 9%. Jedina zemlja koja je povećala izvoz gasa u EU je Azerbejdžan, sa porastom od 14% na godišnjem nivou.
Na kraju 2023. godine, ruske kompanije zauzele su treće mesto po prihodu od izvoza gasa u Evropsku uniju, sa udelom od 19,9%, u poređenju sa 14% godinu dana ranije. Ove informacije su potvrđene analizom kompanije „Brugel“, koja je pokazala da je Rusija u prošloj godini izvezla 54,45 milijardi kubnih metara gasa u EU, čime je prestigla Sjedinjene Američke Države i postala drugi najveći dobavljač gasa u Evropskoj uniji.
U septembru 2022. godine, Rusija je prvi put od proleća 2022. godine ponovo postala glavni snabdevač gasa EU, sa udelom od 23,7% u ukupnoj nabavci. Ovi podaci ukazuju na to da, uprkos sankcijama i političkim tenzijama, Rusija uspeva da poveća svoj udeo na evropskom tržištu gasa.
Ova situacija može imati značajne posledice za energetsku politiku Evropske unije, posebno u svetlu globalnih promena u potražnji i ponudi gasa. U prethodnim godinama, EU je nastojala da smanji zavisnost od ruskog gasa, ali se čini da su trenutni uslovi na tržištu doprineli ponovnom jačanju ruskih isporuka.
Analitičari ističu da bi ovaj trend mogao da se nastavi, s obzirom na to da druge zemlje, uključujući Alžir i SAD, nisu u mogućnosti da nadoknade smanjenje ruskog gasa u kratkom roku. U isto vreme, tržište gasa u Evropi je i dalje osetljivo na geo-političke pritiske, te bi bilo kakve promene u odnosima između Rusije i EU mogle značajno uticati na snabdevanje i cene gasa.
Ova situacija takođe naglašava važnost diversifikacije izvora gasa za Evropu. EU je uložila napore u razvoj novih interkonekcija i izvoza iz drugih regija, ali je jasno da će Rusija ostati značajan igrač na ovom tržištu još neko vreme.
U svetlu ovih informacija, evropski lideri moraju da budu oprezni u vezi sa svojim strategijama za energetsku sigurnost, kako bi se osigurali da ne postanu previše zavisni od jednog izvora, naročito u svetlu tekućih političkih tenzija.
U zaključku, situacija sa ruskim gasom u Evropskoj uniji i dalje će biti tema od velike važnosti u narednim mesecima. Kako se međunarodni odnosi razvijaju, tako će i energetska politika EU morati da se prilagođava novim realnostima na globalnom tržištu gasa.
