U Nemačkoj se razmatra jače oporezivanje pića s velikom količinom šećera. Ovo je već primenjeno u Francuskoj, Španiji, Čileu i Saudijskoj Arabiji. U Srbiji se, nasuprot tome, ne razmišlja o uvođenju takvog poreza, iako se procenjuje da će do 2030. godine čak 28% populacije biti gojazno. Nutricionistkinja Milka Raičević smatra da bi ova mera trebala biti primenjena i u Srbiji zbog sve većeg problema gojaznosti.

Podaci iz Svetskog atlasa gojaznosti predviđaju da će do 2030. godine skoro svaka treća osoba u Srbiji biti gojazna, sa 215.000 dece i mladih od pet do 19 godina koji će se suočiti s ovim problemom. Srbija je ocenjena kao najslabije pripremljena zemlja u Evropi za suočavanje s problemom gojaznosti.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ ističe da je svaka peta osoba u Srbiji gojazna, a skoro svaka treća ima prekomernu težinu. Gojaznost je postala epidemija širom sveta, s mnogi koji smatraju da je to samo estetski problem, dok lekari upozoravaju na ozbiljne zdravstvene posledice.

Nutricionistkinja Milka Raičević ističe da je gojaznost u porastu od 2013. godine i prisutna u svim populacionim grupama zbog loše ishrane, nedostatka fizičke aktivnosti i loših navika. Ona sugerira da bi strategije trebale biti usmerene na edukaciju stanovništva i promenu loših navika, uključujući i prioritizaciju konzumiranja povrća te zamenu slatkiša voćem.

Raičević smatra da bi oporezivanje pića s visokim udelom šećera moglo imati značajan efekat na smanjenje gojaznosti, jer, kako kaže, udariti nekoga po džepu može biti efikasan način stimulisanja promena u navikama potrošača. Zato podržava uvođenje ovog poreza u svim zemljama.

Šećer se smatra glavnim uzročnikom gojaznosti, posebno kod mladih koji konzumiraju napitke visokog sadržaja šećera. Pedesetak zemalja već ima posebne namete na šećer, uključujući i poreske kategorije za osvežavajuće napitke s visokim udelom šećera. Norveška, na primer, ima ovaj porez još od 1922. godine, dok Indija klasifikuje ovakve napitke kao luksuzne i oporezuje ih po stopi od 28%.

Velika Britanija je 2018. uvela stepenasti namet na slatke osvežavajuće napitke kako bi smanjila njihov šećer. Proizvođači u ovoj zemlji su smanjili udeo šećera u napicima za 29% u prve tri godine, dok su u Nemačkoj proizvođači tek dobrovoljno smanjili udeo šećera za 2%.

Ove mere oporezivanja šećera na napicima mogu biti efikasan način za smanjenje gojaznosti u populaciji. Srbija bi mogla razmotriti uvođenje sličnih mera kako bi se suzbio problem gojaznosti i promovisalo zdravije životne navike među građanima.