U kući broj 88, koja je nekada bila dom nacističkog komandanta Rudolfa Hesa i njegove porodice, otvoren je Istraživački centar Aušvic za borbu protiv mržnje, ekstremizma i radikalizacije. Otvorenje centra zakazano je za 27. januar, na Dan sećanja na Holokaust, čime se obeležava 80 godina od oslobođenja logora Aušvic. Ovaj projekat je podržan od strane Državnog muzeja Aušvic-Birkenau, poljskog Ministarstva spoljnih poslova i Uneska.
Vila, koja je nakon Drugog svetskog rata pripadala poljskoj porodici, kupljena je 2024. godine od strane američke neprofitne organizacije Projekat za borbu protiv ekstremizma. Na čelu ove organizacije je Mark Volas, bivši ambasador pri UN pod predsednikom Džordžom V. Bušom. Volas veruje da će transformacija kuće u istraživački centar biti način da se oda počast preživelima iz Aušvica i da se nastavi borba protiv ekstremizma.
On ukazuje na globalni porast radikalne politike i ističe da mržnja može biti prisutna čak i u „običnoj susednoj kući“. Rudolf Hes je 1940. godine podigao logor Aušvic po naređenju Hajnriha Himlera, a dve godine kasnije uspostavio je sistem ubistava koji je doveo do masovnog istrebljenja više od milion ljudi, većinom Jevreja. Nakon rata, britanske snage su ga uhvatile 1946. godine i predale američkim snagama, koje su ga naterale da svedoči na Nirnberškom procesu.
Hes je kasnije izveden na suđenje u Poljskoj, gde je proglašen krivim i pogubljen u aprilu 1947. godine, samo nekoliko metara od vile u kojoj je nekada živeo sa suprugom Hedvig i njihovih petoro dece. Tokom života u vili pored Aušvica, porodica Hes je imala običaj da unosi jelku u dnevnu sobu tokom Božića i ukrašava je. U dvorištu vile postojalo je jezerce, peščanik, tobogan i staklenik sa egzotičnim biljkama, što je predstavljalo kontrast stravičnim događajima koji su se odvijali samo nekoliko koraka dalje.
Sa prozora na drugom spratu vile, porodica je mogla da vidi stari krematorijum gde je Hes eksperimentisao sa gasom ciklon B. Zatvorenici iz logora bili su angažovani da rade u kući i bašti, a Hedvig je kasnije svom suprugu opisivala vilu kao „raj“. Ova suprotnost između svakodnevnog života porodice i brutalnosti logora postavlja važna pitanja o etici i moralnosti, kao i o načinu na koji su ljudi mogli da žive u blizini takvih strahota.
Vila je takođe prikazana u Oskarom nagrađenom filmu „Zona interesa“, koji istražuje „banalnost zla“ kroz prizmu nacističke porodice koja je živela pored logora smrti. Otvorenje Istraživačkog centra Aušvic simbolizuje napore da se sećanje na Holokaust očuva i da se osigura da se slične tragedije ne ponove. Ovaj centar će se fokusirati na istraživanje, obrazovanje i podizanje svesti o ekstremizmu i mržnji, kako bi se stvorili bolji uslovi za dijalog i razumevanje među ljudima.
U današnje vreme, kada se globalni ekstremizam ponovo javlja u različitim oblicima, ovakvi centri postaju ključni resursi za zajednice koje se bore protiv diskriminacije i nasilja. Istraživački centar će omogućiti analizu i razumevanje korena mržnje, kao i razvijanje strategija za prevenciju ekstremizma. Uz podršku lokalnih i međunarodnih organizacija, ovaj projekat ima potencijal da postane važan deo globalne borbe protiv mržnje i netolerancije.
Otvorenje ovog centra u kući koja nosi težak istorijski teret predstavlja nadu da će se kroz obrazovanje i istraživanje moći da se spreče buduće tragedije i da će se izgraditi temelji za mirniji i pravedniji svet. U tom smislu, centar ne samo da čuva uspomenu na prošlost, već i aktivno doprinosi oblikovanju budućnosti u kojoj će mržnja i ekstremizam biti neophodno suzbijeni.
