Groblja u Kopenhagenu pretvorena su u zelene oaze i omiljena su mesta brojnih generacija. Fotogenična stabla trešanja u cvatu, interesantne skulpture, jezera, sunčanje na zelenoj travi, vožnja biciklom, terapijski vrt, kapelica koja postaje pozorište – sve ovo može se pronaći na grobljima u Kopenhagenu. Ova groblja evoluirala su u javne prostore koje posetioci posećuju zbog radosti života, a ne smrti.
Danci su poznati po svojoj sekularnosti i groblja ne doživljavaju samo kao mesta sećanja na preminule već kao mirna, zelena utočišta za društvene aktivnosti svih generacija. Groblja u Kopenhagenu postala su turističke atrakcije gde se organizuju obilasci tokom kojih se otkrivaju kulturne tajne sahranjivanja u Danskoj. Kremiranje je postalo legalno tek krajem 19. veka, a danas se većina pokojnika kremira.
Opšti pad religioznosti i migracija stanovništva doprineli su transformaciji groblja u zelene oaze. Građani Kopenhagena organizuju koncerte, predstave i izložbe na grobljima, koja su postala popularna rekreacijska područja. Groblje „Asistens“ u četvrti Norrebrou omiljeno je okupljalište studenata i kreativaca, nazvano „mesto za odmor duše“.
Na ovom groblju se organizuju kulturni događaji tokom cele godine, a posebno je označeno koje delove koriste posetioci za rekreaciju, a koji su namenjeni sahranama. Asistens prostire se na 25 hektara i pruža umirujuću oazu od gradske vreve. Stanovnici Kopenhagena planski uređuju groblja, uzimajući u obzir mišljenje građana o izgledu i nameni groblja.
Zelena oaza Asistens oduševljava svojom lepotom i ambijentom, a posetioci svih uzrasta mogu uživati u miru i lepoti prirode. Projekti za razvoj groblja u Kopenhagenu uključuju širok krug ljudi, poput pejzažnih arhitekata, vlasnika grobova, nevladinih udruženja i pogrebnika. Groblje Asistens danas je popularno izletište i poslednje počivalište mnogih poznatih Danaca, poput pisca Hansa Kristiana Andersena.
Ova transformacija groblja u zelene oaze i javne prostore pokazuje da se groblja ne moraju doživljavati samo kao mesta tuge i sećanja, već i kao mesta radosti i života. Groblja u Kopenhagenu postala su simboli zajednice, gde se ljudi okupljaju, druže i uživaju u prirodi. Možda će se i druge evropske države ugledati na ovaj primer i transformisati svoja groblja u oaze života i spokoja.
