Komarci su insekti koji već decenijama iritiraju ljude i predstavljaju ozbilnu pretnju za prenošenje raznih bolesti. Naučnici već više od sto godina pokušavaju da shvate kako komarci uspevaju da pronađu svoje domaćine. Nedavno istraživanje sa Kalifornijskog univerziteta u Santa Barbari (UCSB) otkrilo je da komarci koriste infracrvene senzore kako bi pronašli plen.

Komarci koriste različite tragove kako bi locirali potencijalne domaćine, poput ugljen-dioksida koji ljudi izdišu, mirisa, vlage i toplote njihovih tela. Međutim, zbog slabog vida i ometača kao što su vetar, oni su se pitali da li komarci mogu otkriti nešto pouzdanije kako bi pronašli hranu. Ispostavilo se da je to infracrveno zračenje našeg tela.

Ženke komaraca su te koje se hrane krvlju, dok su mužjaci bezopasni. Istraživači su postavili kaveze sa ženkama komaraca i pratili njihovo ponašanje prema lažnim domaćinima koji su simulirali ljudsku kožu. Pokazalo se da kada je infracrveni faktor dodat mamacu kao što je CO2 i miris, interesovanje komaraca se udvostručilo. To znači da kombinacija ovih faktora privlači komarce više nego pojedinačni mamac.

Tim istraživača je otkrio da komarci imaju infracrvene senzore u svom proboscisu koji sadrže protein osetljiv na temperaturu. Kada su uklonili gen za ovaj protein, komarci nisu mogli da detektuju infracrveno zračenje. Ovo otkriće moglo bi rezultirati stvaranjem efikasnijih zamki za komarce koje bi koristile infracrveno zračenje temperature kože kao mamac.

Naučnici se nadaju da će ovo otkriće pomoći u stvaranju efikasnijih metoda za kontrolu komaraca i smanjenje prenošenja bolesti koje oni šire. Komarci su odgovorni za više ljudskih smrti nego bilo koja druga životinja, izjavio je Nikolas Debobijen, molekularni biolog sa UCSB.

Ovo istraživanje objavljeno je u časopisu „Nature“ i može imati veliki uticaj na razvoj novih strategija za kontrolu populacije komaraca i sprečavanje širenja bolesti koje prenose. Uzimajući u obzir da su komarci velika pretnja zdravlju ljudi širom sveta, ovo otkriće može značiti korak napred u borbi protiv ovih napasnika.

Uzimajući sve ovo u obzir, važno je da se nastavi istraživanje i razvoj novih metoda kontrole komaraca kako bi se zaštitila populacija od potencijalnih bolesti koje ovi insekti prenose. Infracrvena senzacija komaraca mogla bi biti ključ za razumevanje njihovog ponašanja i razvoj efikasnijih strategija za njihovu kontrolu.

U zaključku, ovo istraživanje predstavlja značajan korak napred u razumevanju kako komarci pronalaze svog domaćina i otvara nove mogućnosti za razvoj efikasnih metoda kontrole njihove populacije. Nadamo se da će buduća istraživanja nastaviti da istražuju ove nove spoznaje o komarcima i omogućiti nam da bolje zaštitimo sebe od potencijalnih bolesti koje oni prenose.