Elem, prof. dr Milovan Bojić, direktor Instituta Dedinje, u sredu uveče je u velikoj sali Kolarčeve zadužbine promovisao svoje autobiografsko delo simboličnog naziva „Nije bilo uzalud“ u izdanju „Vukotić medije“. Ova knjiga nudi jedinstven uvid u život jednog od najznačajnijih medicinskih stručnjaka u Srbiji, ali i u turbulentnu istoriju zemlje kroz koju je prošao.
Knjiga prati čitav Bojićev život, a neki od čitalaca su primetili da se čita kao triler. U njoj su opisani događaji koji su oblikovali ne samo njegov život, već i živote mnogih ljudi u Srbiji. Prolazeći kroz stranice, čitaoci mogu iznova proživeti svoje dane radosti, straha i neizvesnosti, jer se kroz ovo delo prelamaju najburnije godine naše istorije, uključujući ratove i bombardovanje.
Na promociji su se okupili mnogi istaknuti gosti, među kojima su bili patrijarh Porfirije, ministri Zlatibor Lončar, Nikola Selaković, Milica Đurđević Stamenkovski i Đorđe Milićević, kao i mnoge Bojićeve kolege iz sveta medicine, kulture i sporta. Legendarni fudbaler Dušan Savić i predsednik Fudbalskog saveza Srbije Dragan Džajić takođe su bili prisutni, čime je dodatno naglašena Bojićeva uticajnost ne samo u medicini, već i u društvu u celini.
Knjiga obuhvata i Bojićeve velike ljubavi – medicinu i Fudbalski klub Crvena zvezda. On se u knjizi osvrće na svoje ratove protiv vetrenjača, koji su uključivali izazove sa kojima se suočavao da bi danas Institut Dedinje mogao da obavlja najteže transplantacije i operacije. Takođe, spominje i politički progon koji je doživeo, uključujući 12 godina sudskih postupaka i razgovora sa raznim tužiocima, ali bez ikakve kazne.
Dugogodišnji novinar Manojlo Vukotić, koji je takođe govorio na promociji, istakao je da je ova knjiga pre svega „knjiga o srcu“. Bojić je poznat po svojoj velikodušnosti i spremnosti da pomogne svima kojima je pomoć potrebna. U njegovom institutu je postavljena poruka pacijentima: „Ako nemate vezu, ja sam vaša veza. Milovan Bojić“, što dodatno potvrđuje njegovu posvećenost i ljudskost.
Među govornicima na promociji bili su akademici kao što su prof. dr Marko Bumbaširević, prof. dr Đorđe Radak i prof. dr Marija Zdravković, koji su se osvrnuli na Bojićev doprinos medicini i društvu. Episkop budimljansko-nikšićki Metodije takođe je održao inspirativan govor, ističući važnost humanosti i empatije u medicini.
Jedan od najemotivnijih trenutaka promocije bio je kada je Nikola Vučićević, prvi pacijent kome je tim prof. Bojića transplantirao jetru pre ravno 30 godina, podelio svoje iskustvo. Njegova priča o drugoj šansi i zahvalnosti Bojiću dodatno je naglasila značaj ove knjige i njen uticaj na živote drugih.
Promocija Bojićeve knjige nije bila samo predstavljanje njegovog dela, već i proslava ljudskosti, borbe i trijumfa nad izazovima. Kroz svoje pismo i priče, prof. dr Milovan Bojić podseća sve nas na važnost empatije, hrabrosti i upornosti, vrednosti koje su potrebne za prevazilaženje životnih izazova.
Ova knjiga će zasigurno ostati urezana u pamćenje mnogih, ne samo kao autobiografija jednog izuzetnog čoveka, već i kao svedočanstvo o snazi ljudskog duha u teškim vremenima. „Nije bilo uzalud“ nije samo naslov knjige, već i poruka svima nama da se borimo za ono što volimo i da nikada ne gubimo nadu, bez obzira na prepreke koje nam se nađu na putu.
