Nacionalni centar za upozorenje na cunami (NTVC) Geodinamičkog instituta Nacionalne opservatorije Atine postavio je merač nivoa oseke na severoistočnoj obali Santorinija usled pojačane seizmičke aktivnosti. Ovaj merač je instaliran u malom ribarskom skloništu kako bi se omogućilo pravovremeno praćenje promena nivoa mora. Prema izveštaju lista Katimerini, postavljanjem nove stanice dodatno je proširena mreža merača plime i oseke, koja sada broji ukupno 16 stanica.
Prva stanica za merenje plime na Santoriniju postavljena je 2013. godine, ali je njen rad prekinut 2017. zbog oštećenja izazvanih ekstremnim vremenskim uslovima. U okviru programa jačanja sistema za rano upozorenje na cunami u istočnom Mediteranu, planirano je postavljanje 30 novih stanica u periodu od 2025. do 2026. godine.
U međuvremenu, zemljotres jačine 5,3 stepena Rihterove skale pogodio je područje između Santorinija i Amorgosa, saopštio je Geodinamički institut Nacionalne opservatorije u Atini. Prema podacima seizmoloških službi, to je najjači potres u seriji zemljotresa koji su pogodili region Kiklada. Epicentar potresa zabeležen je 14 kilometara jugozapadno od Arkesinija, na ostrvu Amorgos, na dubini od 17 kilometara. Zemljotres se snažno osetio i na Atici.
Naučnici upozoravaju da je seizmička aktivnost u oblasti i dalje visoka, a tokom protekle noći registrovano je još pet potresa jačine od četiri do pet stepeni Rihterove skale. Direktor Geodinamičkog instituta, Vasili Karastatis, ističe da ne možemo sa sigurnošću reći da je ovo bio glavni zemljotres, naglašavajući da je seizmički fenomen i dalje dinamičan i da su mogući dalji potresi.
Stručnjaci takođe ukazuju na opasnost od klizišta na Santoriniju, što dodatno povećava rizik za stanovništvo i turiste na ovom popularnom ostrvu. U takvim situacijama, pravovremeno praćenje nivoa mora i seizmičke aktivnosti postaje ključno za zaštitu života i imovine.
Santorini, poznat po svojim prelepim pejzažima, crvenim i belim zgradama, kao i bogatoj istoriji, suočava se sa prirodnim izazovima koji mogu uticati na njegovu turističku industriju. Zemljotresi i mogućnost cunamija predstavljaju ozbiljan izazov za planiranje i upravljanje tim resursima.
U svetlu ovih događaja, vlasti i naučnici rade na jačanju sistema upozorenja i pružanju informacija građanima o rizicima i merama zaštite. Postavljanje novih merača i unapređenje postojećih sistema su ključni koraci u ovom procesu.
Takođe, saradnja između lokalnih vlasti, stručnjaka i međunarodnih organizacija može igrati važnu ulogu u unapređenju strategija za prevenciju i odgovor na prirodne katastrofe. Edukacija građana o tome kako se ponašati u slučaju zemljotresa ili cunamija može biti od suštinskog značaja za smanjenje potencijalnih posledica.
Uprkos prirodnim izazovima, Santorini ostaje jedno od najomiljenijih turističkih odredišta u Grčkoj. Njegova jedinstvena lepota, kulturno nasleđe i gostoprimstvo stanovnika privlače milione posetilaca svake godine.
Međutim, za očuvanje ovog dragulja potrebno je kontinuirano ulaganje u infrastrukturu i zaštitu od prirodnih katastrofa. Samo tako će Santorini moći da zadrži svoj status kao jedno od najlepših mesta na svetu, uz istovremeno očuvanje bezbednosti svojih građana i posetilaca.
U zaključku, situacija na Santoriniju zahteva pažnju i proaktivne mere kako bi se osigurala sigurnost stanovništva i očuvala turistička industrija. Sa postavljenim meračima nivoa oseke i kontinuiranim praćenjem seizmičke aktivnosti, nadležni organi se trude da budu spremni na sve potencijalne izazove koji bi mogli nastati usled ovog prirodnog fenomena.
