Mirjana, majka Nemanje Stevanovića, koji je ubijen u masakru kod Mladenovca, svedočila je danas prvi put o događajima koji su se odigrali tog strašnog dana. Njen sin je bio živ kada je stigla na mesto masakra, a u suzama je ispričala svoje potresne detalje.
Nemanja je tog dana odlučio da ode do Ravnog gaja kako bi sredio malo oko spomenika, jer su planirali proslaviti Đurđevdan i označiti poseban trenutak kada je njegov brat postao ujak. On je otišao svojim kolima, dok je njegova sestra Teodora trebala doći malo kasnije. Mirjana je sa suprugom sedela kod kuće kada je dobila poziv od majke Anđele, povređene devojke, sa vestima o pokolju. Brzo su krenuli prema mestu zločina gde je već bila policija i haos. Mirjana je prvo videla oca jednog od povređenih koji je bio van sebe od bola. Ubrzo je ugledala Nemanju kako leži ranjen, držeći ga za šaku i motivišući ga da ostane svestan. Hitna pomoć je stigla, ali Nemanja je odbio pomoć, znajući da mu nema spasa.
Mirjana je potom pokušala kontaktirati Teodoru, ali bez uspeha. Nemanju su odvezli u Hitnu, gde je ubrzo preminuo. Mirjana je zvala brata da proveri Teodorinu lokaciju, dok je sama razgovarala sa Teodorom, čuvajući tajnu o Nemanjinoj ozbiljnosti. Nakon što su saznali da je Teodora sigurna, vratili su se u Orašje gde su pozajmili auto od komšije i krenuli u Urgentni centar. Tamo su ih dočekali muk i tišina, sa roditeljima koji su jedva uspevali izgovoriti vesti. Mirjana je pronašla Nemanjinu patiku ispred vrata bolnice, simbolizujući kraj tužne priče.
Ovaj svedočeni detalji su samo deo tragedije koja je pogodila porodice i zajednicu. Masakr kod Mladenovca je ostavio dubok trag na mnoge ljude i cela zajednica pokušava da se nosi sa ovim strašnim događajem. Sudski procesi su u toku, a svedočenja i dokazi pokušavaju baciti svetlo na motive i okolnosti ovog zločina. Porodice žrtava traže pravdu i nadaju se da će odgovorni biti privedeni pravdi.
Ovaj slučaj ukazuje na ozbiljnost problema sa nasiljem i sigurnošću u društvu. Potrebno je raditi na prevenciji i reakciji na nasilje, kako bi se sprečili slični zločini u budućnosti. Ujedinjeni u bolu i traumi, zajednica se okuplja kako bi podržala porodice žrtava i pružila im podršku u ovim teškim vremenima. Nadamo se da će pravda biti zadovoljena i da će se svi oni koji su učestvovali u ovom masakru suočiti sa posledicama svojih dela.
