Nezavisni stručnjaci su analizirali nacrt studije o proceni uticaja projekta „Jadar“ na životnu sredinu i tvrde da su tvrdnje protivnika ovog potencijalnog posla neosnovane. Prema njihovim nalazima, potrebno je 8,3 tone vode za jednu tonu litijum-karbonata, a ne 500 tona kako tvrde kritičari. Takođe, neće se koristiti postojeći izvori javnog vodosnabdevanja.

Stručnjaci tvrde da projekat „Jadar“ neće imati uticaja na izvore pijaće vode i da je upravljanje vodama veoma pažljivo osmišljeno. Više od 20 inženjera je učestvovalo u planiranju sistema za snabdevanje vodom, koji će se uglavnom zasnivati na prikupljanju atmosferskih padavina i recikliranju podzemnih rudničkih voda. Vode će se povlačiti iz ranije eksploatisanih prostora i neće dolaziti iz korita reke.

Kada je reč o riziku zagađenja voda od rudarskih operacija, stručnjaci tvrde da rudnik i fabrika neće uticati na reke i izvorišta voda. Planirane su najsavremenije metode prečišćavanja otpadnih voda, kako bi se sprečilo zagađenje. Deponija će koristiti inovativnu tehnologiju filter-pogače, koja će otpad držati u čvrstom stanju.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, Dinko Knežević, naglašava da ne postoji rizik od „povlačenja“ zagađujućih supstanci iz otpada u zemljište. Višeslojne zaštitne obloge će sprečiti kontakt otpada sa zemljištem i podzemnim vodama. Stručnjaci tvrde da će se moći baviti i poljoprivredom oko rudnika, zahvaljujući najsavremenijim tehnikama zaštite životne sredine.

Ekonomski aspekti potencijalnog projekta „Jadar“ takođe su analizirani, prihodi u budžetu Srbije bi bili 180 miliona evra godišnje, a projekat bi kreirao više od 20.000 novih radnih mesta. Izdavači ove studije ističu da litijum predstavlja veliku razvojnu šansu za Srbiju, a projekti poput „Jadra“ privlače brojne investicije u lancu snabdevanja za električna vozila. Ne postoji osnov da eksploatacija litijuma dovede do devastacije, jer se primenjuju najsavremenije tehnologije zaštite životne sredine.