Paket heroina u posudi za tečni sapun, džoint u kifli, marihuana u teglici čokoladnog krema – carinici se u Srbiji svakodnevno suočavaju sa dovitljivijim pokušajima krijumčarenja najrazličitije robe. Koliko su carinska iskustva sa pokušajima krijumčarenja šarenolika i neobična, najslikovitije pokazuje popularan nalog ove službe na Instagramu @carina_srbije koji trenutno prati skoro 70 hiljada ljudi. Zahvaljujući njemu uspeli su da zainteresuju najširu javnost za značajnu ulogu koju carina ima u društvu, da informišu o onome što bi trebalo da znamo pre nego što krenemo na put, ali i da skrenu pažnju na pojave sa kojima se uspešno bore.

Izdvojili smo nekoliko najneobičnijih slučajeva sa kojima su se carinski službenici susretali u proteklom periodu. Narkotici u svakoj šupljini vozila. U nastojanjima da zamaskiraju svoj tovar naročito su kreativni krijumčari droge, pa su tako nedavno carinici na graničnom prelazu Preševo u rezervoaru jednog kamiona otkrili preko 42 kilograma heroina za koji se prvobitno sumnjalo da je reč o sintetičkoj drogi. Tovar je otkriven kada je kamion koji se iz Grčke uputio ka Belgiji izdvojen za pregled na carinskom mobilnom skeneru, zahvaljujući čemu su carinici primetili nepravilnosti u predelu rezervoara za gorivo koji je bio pregrađen za potrebe krijumčarenja. Unutrašnjost rezervoara je bila podeljena tako da samo jedna četvrtina primi gorivo, dok je veći deo rezervoara poslužio kao specijalni bunker za skrivanje narkotika. „Nekada je male količine teže pronaći nego velike, ali Carina je do sada imala prilično uspeha bez obzira na količinu skrivene droge i maštovitost krijumčara, pa je tako prošle godine zaplenjeno ukupno oko 1,1 tone raznih narkotika“, navode iz Uprave carina Srbije za Euronews Srbija.

Krijumčari koriste sva raspoloživa mesta u vozilima – bilo da su u pitanju fabričke ili bilo koje druge dostupne šupljine ili prostori koji su specijalno napravljeni da bi poslužili za krijumčarenje, ali i druge predmete. „Mesto skrivanja pre svega zavisi od toga o kojoj količini je reč. Tako su carinski službenici prošle godine pronašli preko pola tone marihuane u pregrađenoj cisterni, a nekoliko godina ranije i nepunu tonu te droge skrivenu u kuhinjskim elementima“, objašnjavaju iz Uprave carina. Naročitu maštovitost krijumčari pokazuju u skrivanju manjih količina nedozvoljenih supstanci, kada je za carinike dragocena podrška „četvoronožnih kolega“ od kojih je najpopularniji belgijski ovčar Neron. On je tako početkom februara ove godine nanjušio sumnjivu kiflu u rancu putnika, u kojoj je potom pronađen džoint. Na zvaničnom nalogu Carine Srbije na Instagramu, objava o Neronovom uspehu pobrala je najveći broj lajkova – preko 12.000. Neron ima i koleginicu Heru iste rase, pa zajedno mnogo pomažu carinskim službenicima u sprečavanju krijumčarenja cigareta, duvana i narkotika.

Šta putnici najčešće prećute carinicima. Iz Uprave carina Srbije za Euronews Srbija kažu da se najčešće krijumčari akcizna roba i garderoba, ali da krijumčari prate i potrebe tržišta. Tako je pred Međunarodni dan žena krijumčarenje kozmetike gotovo redovna pojava, a ove godine su tako na graničnom prelazu Kelebija pronašli dekorativnu kozmetiku vrednu 11.000 evra i to skrivenu ispod polovnih stvari. Utvrđeno da se radilo o 12.770 artikala: maskara, ruževa, sjajeva, lakova, pudera, bronzera i senki poznate robne marke. Ima i onih koji preko granice pokušavaju da prokrijumčare i automobile, a metode kojima se služe ponekad su za nevericu. Jedan takav, krajnje neobičan slučaj, otkriven je u kamionu koji je prema dokumentaciji iz Slovenije ka Srbiji prevozio tovar sirovina za proizvodnju boja i lakova. Nakon što je sa vozila uklonjena cerada, carinici su na vrhu prijavljenog tovara ugledali „BMW“ za čiji utovar je očigledno bilo potrebno angažovati viljuškar, a potom ga i dobro obezbediti da se ne bi pomerao tokom vožnje. Povremeno se dešava i krijumčarenje većih količina hrane namenjene daljoj prodaji i to bez adekvatne dokumentacije i deklaracije. Tako je jedan vozač kombija prelazeći granični prelaz Kelebija carinicima rekao da nema ništa da prijavi, a onda je u tovarnom delu vozila otkrivena količina suhomesnatih proizvoda dovoljna da ga prehrani i u narednih nekoliko godina. On je, naime, među drugim stvarima, krio kutije u kojima se nalazilo 130 kilograma goveđe pršute, 40 kg sudžuka i 30 kg suve ovčetine.

Krijumčarenje kulturne baštine. Iz Uprave carina Srbije dodaju da su se u svom bogatom iskustvu susretali i sa brojnim pokušajima krijumčarenja predmeta kulturne baštine: rimskog novca, antičkog nakita, umetničkih slika, vrednih knjiga, ikona, starih crkveno-službenih predmeta, starog oružja, satova, srebrnine… Takvi predmeti najčešće završavaju na licitacijama inostranih aukcijskih kuća ili na sajmovima antikviteta, gde se zarada meri desetinama, pa i stotinama hiljada evra. Tokom prošle godine otkriveno je nekoliko takvih prekršaja, među kojima je posebno zanimljiv slučaj sa graničnog prelaza Ribarci ka Bugarskoj, zabeležen početkom oktobra, kada je pored antikviteta – preko 100 srebrnih i bakarnih kovanica, prstenja i drugih predmeta od metala i gline, zaplenjena i profesionalna arheološka oprema. Na graničnom prelazu Gradina je sprečen pokušaj dvojice putnika da u ličnom prtljagu prokrijumčare sedam vrednih pravoslavnih ikona. Da bi se sa preciznošću utvrdila njihova starost i autentičnost angažovan je stručnjak koji je potvrdio da je reč o ikonama velike materijalne, istorijske i umetničke vrednosti, nastalim najverovatnije krajem 18. i početkom 19. veka. Ekspertiza je takođe pokazala da su ikone slikane na drvetu rukom istog ikonopisca, jajčanom tehnikom sa pozlatom u podlozi. Interesantan je i slučaj otkriven na graničnom prelazu Horgoš, kada je u torbi sa alatom, koju svaki vozač ima u automobilu, pronađeno 20 srebrnih kovanica, među kojima dva austrijska talira sa likom Marije Terezije na prednjoj strani, koji potiču iz 1780. godine, kao i srebrni dolari „Liberty“ iz 1795, 1804, 1862. i 1872. godine i s početka 20. veka. Iz Uprave carina Srbije kažu, da ih uprkos kreativnim pokušajima, krijumčari ipak retko iznenade. „Carinike je teško iznenaditi, posebno kolege koje rade decenijama, jer su oni takoreći već sve videli i čuli: sva mesta, sve načine i sve izgovore. Kao i u bilo kojoj drugoj profesiji, što duže ste u materiji, to su šanse za iznenađivanje manje“, kažu iz ove državne institucije. „Danas imamo mnogo više mogućnosti za učenje od onih koji su taj posao radili u prošlosti. Osim ličnog profesionalnog iskustva, carinski službenici zahvaljujući internetu brzo saznaju za slučajeve otkrivene u svetu, a neguju se i kontakti i sa brojnim organizacijama koje rado razmenjuju iskustva iz ove oblasti, poput Svetske carinske organizacije i brojnih drugih“, zaključuju iz Uprave carina za Euronews Srbija.