Jecaji, suze i bolne izjave seku mučnu atmosferu u sudnici Višeg suda gde roditelji ubijene dece u OŠ „Vladislav Ribnikar“, jedni za drugima pričaju o strahotama masakra počinjenog 3. maja 2023. Očevi i majke opisuju svoje životne drame u procesu koji su poveli protiv Vladimira i Miljane Kecmenović, oca i majke ubice sa Vračara, ali i škole.
– Metak joj je bio u glavi. Svakoga dana smo se nadali da će, ipak, preživeti. Sve vreme, majke druge ubijene dece su nas tešile da život ide dalje. Ali, kada sam pogledala u njih, njihove oči su bile mrtve. Umrla sam sa svojim detetom – navela je majka Natalija Aćimović, majka Angeline koja im je „bila dar od Boga jer je imala jako tešku trudnoću“. Svedočio je i devojčicin otac Anđelko o 12 dana borbe za ćerkin život.
– Letos sam pala na ulici, slomila sam zube, bradu, ušivali su me. Mene svi pitaju jesam li izgubila svest, a ne mogu da im kažem da mi srce krvari. Fizička manifestacija duševne boli je jaka. Ne mogu ni da shvatim ni da opišem naše oštećenje. Svako jutro plačem kada vozim. Osećam se kao hodajuća tuga iz koje isijava patnja. Ljudi koji nisu doživeli ovakvu sudbinu treba da budu srećni i radosni. Pogled mi je uglavnom usmerem ka dole – rekla je danas Nina Kobiljski. Njena Ema je išla u VII/2, poslednja je ubijena u učionici. A otac Dragan Kobiljski ispričao je da je svoju mezimicu poslednji put video na prepoznavanju:
– Bila je lepa. A i danas, na Emin broj telefona, šaljem poruke. Pišem joj šta se dešava.
Adriane Dukić je ubijena u školskoj klupi sa pet metaka – jedan u potiljak i četiri u telo. Njena majka tokom svedočenja zamolila ćerku da joj oprosti što ju je tog jutra poslala u školu. – Tog jutra je trebalo da ima kontrolni iz matematike, ali nije se dobro spremila, i molila me je da ne ide. Ali nije ga ni dočekala, već je ubijena pre toga. Naša Adriana ubijena je u školskoj klupi i od nje imamo samo pernicu koja nije bila krvava – rekla je majka. Otac Dane se nadovezao:
– Samo ne znam koje dete je zaslužilo da bude izmasakrirano. Od tada idemo svaki dan na groblje, da se isplačem, da se izvinim i da joj kažem da je volim. Osećam se krivim što sam došao iz Francuske da živim u Srbiju.
Prvo suđenje je parnični postupak, koji je krenuo nakon prijave 27 članova porodica ubijenih đaka u tužbi protiv dečaka ubice, njegovog oca Vladimira Kecmanovića, majke Miljane Kecmanović i škole. Drugo suđenje je po tužbi za nadoknadu nematerijalne štete i pretrpljenu bol koju je porodica Adriane Dukić podnela protiv Vladimira i Miljane Kecmanović, roditelja dečaka ubice Koste, ali i škole i države, zakazano je za 25. mart. Paralelno sa ovim parnicama, pred Višim sudom u Beogradu traje suđenje u krivičnom postupku protiv roditelja dečaka ubice koji se terete da su sinu učinili lako dostupnim oružje, i dvojice radnika straljene koji su maloletniku dopustili da puca. Prilikom svedočenja Ivana Božovića, oca devojčice Ane koja je ubijena u holu škole jer je bila dežurni učenik, nije bilo osobe koja je mogla da zadrži suze.
– Agonija je trajala nekoliko sati sve dok nisam saznao zastrašujuću istinu da vše nema. Soba još miriše na nju – objasnio je otac.
Pričala je i porodica ubijenog mladog pijaniste Andrije Čikića iz VII/2. – Odvezli smo ga u školu i poslala sam mu poljubac i rekla da dobro uči. I on je nama poslao poljubac i rekao da dobro radimo. Kada sam došla na mesto masakra videla sam direktorku škole. Oborila je glavu. Tada smo doživela najveći šok. Pitala sam da li možemo da ga vidimo, samo sam želela da zagrlim svoje dete – rekla je uplakana Suzana Stanković Čikić. Majka Katarine Martinović, Miljana ispričala je:
– Tamo sam videla ćerku da leži u nečemu sličnom krevetu. Uspela sam da pitam samo da li je smrt bila trenutna, oni su samo klimnuli glavom. Usledio je još jedna stres.
Suđenje se nastavlja…
