Naučnici su razvili digitalnu simulaciju planete Zemlje kako bi dobili bolji uvid u ekstremne meteorološke uslove i klimatske promene. Ova simulacija, nazvana „Digitalna Evropa“, koristi veštačku inteligenciju kako bi predvidela efekte prirodnih fenomena i ljudskih aktivnosti na vodu, hranu i energetske sisteme. Projekat „DestinE“ objedinjuje informacije o lokalnim i globalnim sistemima kako bi stvorio kompleksnu sliku celokupnog sistema planete i pomoći donosiocima odluka i naučnicima da se pripreme za buduće izazove.

Projekat je pokrenut sa više od 315 miliona evra iz evropskog programa „Digitalna Evropa“ i očekuje se da će do 2030. godine evoluirati u kompletnu digitalnu repliku planete Zemlje. Cilj projekta je pomoći u reagovanju na prirodne katastrofe, prilagodbi klimatskim promenama i donošenju odluka o održivom razvoju. Takođe bi mogao da pomogne Evropskoj uniji da postigne svoje klimatske ciljeve, poput postizanja neutralnosti u ugljeniku do 2050. godine.

Projekat koristi superkompjutere kako bi stvorio složeni model planete, a tim planira da napravi dodatne digitalne blizance i sisteme do 2027. godine. Očekuje se da će ovi podaci pomoći u stvaranju potpunog digitalnog blizanca Zemlje do kraja decenije.beit noch nicht bekannt, wie das System betrieben werden wird, jedoch haben Informatiker bereits darauf hingewiesen, dass saubere Energie für seine Entwicklung von großer Bedeutung ist. Finnland bezieht knapp die Hälfte seines Energieverbrauchs aus erneuerbaren Quellen und rangiert in Europa in dieser Hinsicht nur hinter Schweden.

Do 2027. godine tim planira da napravi dodatne digitalne blizance i pokrene sisteme. Podaci iz tih simulacija bi u tom slučaju mogli da se ukombinuju, kako bi se napravio „potpuni digitalni blizanac Zemlje“ do kraja decenije.