Britanski kardiolog dr. Asim Malhotra tvrdi da su masti zapravo korisne za zdravlje, ističući da ishrana bogata punomasnim proizvodima može zaštititi od srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2. Njegovo mišljenje deli i profesor pedijatrije dr. Robert Lustig, koji je istakao da je šećer pravi neprijatelj zdravlja.
Šećer je glavni krivac za prekomernu težinu i niz povezanih bolesti, naglašava dr. Malhotra. On ističe da proizvodi koji sadrže šećer treba da imaju istaknuta upozorenja, slično kao cigarete ili alkoholna pića. Dr. Geri Tobs dodaje da gojaznost nije povezana sa brojem kalorija, već sa vrstom hrane koju unosimo. Ovo mišljenje potkrepljuju istraživanja koja su otkrila da zasićene masti iz mlečnih proizvoda, kada se konzumiraju u umerenim količinama, smanjuju rizik od dijabetesa tipa 2 i srčanih oboljenja.
Doktor Geri Tobs dodaje da gojaznost nije povezana sa brojem kalorija, već sa vrstom hrane koju unosimo. Ovo mišljenje potkrepljuju i istraživanja koja su otkrila da zasićene masti iz mlečnih proizvoda, kada se konzumiraju u umerenim količinama, smanjuju rizik od dijabetesa tipa 2 i srčanih oboljenja.
Oko 23 odsto stanovništva Švedske praktikuje dijetu koja uključuje punomasne proizvode i minimalan unos ugljenih hidrata. Švedski stručnjak dr. Andreas Enfeld ističe da je ova vrsta dijete donela pozitivne rezultate u smanjenju broja gojaznih osoba u zemlji, kao i smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti kod gojaznih osoba.
Studija objavljena u časopisu New England Journal of Medicine pokazala je da je mediteranska ishrana bogata maslinovim uljem i drugim izvorima masti smanjila rizik od srčanih oboljenja za 30 odsto kod ispitanika koji su je primenjivali. Ovo naglašava važnost zdravih masti u ishrani i potencijalne koristi za zdravlje srca.
Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Kembridžu takođe je pokazalo da dijeta bogata masnoćama smanjuje rizik od srčanih oboljenja za 30 odsto u poređenju sa dijetama sa niskim sadržajem masti. Ovo se suprotstavlja tradicionalnim preporukama o smanjenju unosa masti u ishrani radi očuvanja zdravlja srca.
Uzimanje zasićenih masti u umerenim količinama može imati blagotvorne efekte na zdravlje. Na primer, zasićene masti iz kokosovog ulja mogu pomoći u podizanju nivoa „dobrog“ HDL holesterola, što može smanjiti rizik od srčanih bolesti. Takođe, omega-3 masne kiseline iz ribe mogu imati antiinflamatorno dejstvo i smanjiti upale koje mogu dovesti do srčanih oboljenja.
Važno je naglasiti da neke vrste masti mogu biti štetne za zdravlje ako se unose u velikim količinama. Trans masti, koje se nalaze u prerađenim namirnicama poput peciva, keksa i brze hrane, mogu povećati nivo „lošeg“ LDL holesterola i povećati rizik od srčanih bolesti i drugih zdravstvenih problema. Stoga je važno konzumirati masti iz prirodnih izvora poput maslinovog ulja, avokada, orašastih plodova i ribe umesto prerađenih i zasićenih masti.
U zaključku, istraživanja su pokazala da masti nisu krive za srčane bolesti i dijabetes, već je šećer glavni neprijatelj zdravlja. Ishrana bogata zdravim mastima može doneti brojne koristi za zdravlje, uključujući zaštitu od srčanih oboljenja, dijabetesa tipa 2 i drugih hroničnih bolesti. Važno je pravilno informisati ljude o benefitima zdravih masti kako bi poboljšali svoje ishrane i očuvali zdravlje srca i celokupnog organizma.
