U nedelju su se održali protesti u nekoliko gradova na Kubi, a nakon toga je kubansko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo na sastanak najvišeg američkog diplomatu u Havani, Benjamina Zifa, optužujući američku ambasadu za mešanje u unutrašnje poslove Kube. Ministarstvo spoljnih poslova tvrdi da su objave američke ambasade na društvenim mrežama odmah posle protesta pokazale da SAD ne poštuju minimalne standarde pristojnosti i poštenja. Sjedinjene Američke Države su saopštile da ne stoje iza protesta na Kubi.

Protesti su izbili u nedelju u nekoliko gradova na Kubi, a protestanti su tražili slobodu, demokratiju i bolje uslove života. Kuba se suočava sa ekonomskim problemima i nestašicom hrane i lekova, što je dovelo do nezadovoljstva među građanima. Vlasti su uhapsile više od stotinu učesnika protesta, a policija je upotrebila suzavac i pendreke kako bi razbila skupove.

Američka ambasada u Havani je objavom na društvenim mrežama podržala protestante, ističući njihovo pravo na mirno okupljanje i slobodu izražavanja. Kubanske vlasti su to protumačile kao mešanje u unutrašnje poslove zemlje, te su pozvale na sastanak najvišeg američkog diplomatu u Havani.

Ministarstvo spoljnih poslova Kube je u svom saopštenju istaklo da su objave američke ambasade neprihvatljive i da pokazuju nepoštovanje prema kubanskom suverenitetu. SAD su odbacile optužbe za mešanje u unutrašnje poslove Kube i istakle da podržavaju pravo građana na mirne proteste i slobodu izražavanja.

Protesti su izbili u trenutku kada se Kuba suočava sa ekonomskom krizom, delom izazvanom i američkim sankcijama, ali i lošim upravljanjem vlasti. Nestašica hrane, lekova i osnovnih životnih potrepština sve više pogađa građane, što je dovelo do nezadovoljstva i masovnih protesta širom zemlje.

Kubanski predsednik Miguel Diaz-Canel je optužio SAD i socijalne medije za podsticanje protesta i destabilizaciju zemlje. U obraćanju javnosti, Diaz-Canel je istakao da su protesti politički motivisani i da je narod Kube solidaran sa revolucijom. On je pozvao pristalice revolucije da se suprotstave protestantima i brane socijalistički sistem.

Međunarodna zajednica je izrazila zabrinutost zbog situacije na Kubi i pozvala vlasti da poštuju prava građana na mirne proteste i slobodu izražavanja. Evropska unija je osudila upotrebu sile i hapšenje demonstranata, te pozvala na dijalog i rešavanje krize putem demokratskih procesa.

Protesti na Kubi su pokazali da postoji duboko nezadovoljstvo među građanima zbog ekonomske krize, političke represeije i manjka slobode. Vlasti Kube svojom reakcijom na proteste pokazuju nedostatak spremnosti za reforme i otvaranje društva. SAD i Kubu su u lošim odnosima već decenijama, delom zbog političkih razlika i ideoloških suprotnosti.

Kubanska revolucija je dovela do uspostavljanja socijalističkog sistema na Kubi, ali je istovremeno dovela do kršenja ljudskih prava i političke represije. Građani Kube su suočeni sa ograničenom slobodom izražavanja, političkim progonima i ekonomskim problemima, što ih je dovelo do masovnih protesta i zahteva za promenama.

Vlasti Kube su reagovale brutalno na proteste, uhapsivši stotine ljudi i koristeći silu kako bi suzbile demonstracije. Ovakav odnos vlasti prema građanima samo produbljuje krizu i dovodi do većeg nezadovoljstva među stanovništvom. Situacija na Kubi zahteva hitno rešavanje i dijalog između vlasti i građana kako bi se postigao mir i stabilnost u zemlji.