Grenlandske ajkule su fascinantne životinje čije je očekivano trajanje života najmanje 270 godina, što je izuzetno dugo u poređenju sa drugim vrstama. Naučnici se još uvek trude da otkriju ključne faktore koji doprinose njihovoj dugovečnosti. Evan Kamplison, biolog sa Univerziteta u Mančesteru, istražuje ove neobične stvorenja već neko vreme i predstavio je svoje nove nalaze na nedavnoj konferenciji Društva za eksperimentalnu biologiju.

Iako se pretpostavljalo da spori pokreti i život u hladnim vodama igraju ulogu u dugovečnosti grenlandskih ajkula, Kamplison je primetio da druge vrste arktičkih riba koje se sporije kreću, poput Anarhichas denticulatus, žive manje od dvadeset godina. Ovo je podstaklo istraživača da istraži metabolizam grenlandskih ajkula i otkrije da se njihov metabolizam ne usporava tokom života, suprotno očekivanjima. Kamplison veruje da teški uslovi života u dubokim vodama Arktika, nedostatak hrane i malo predatora u njihovom okruženju mogu biti faktori koji doprinose dugovečnosti ovih ajkula.

Plan Kamplisonovog istraživanja je da nastavi da istražuje tkiva grenlandskih ajkula i njihov metabolizam, s nadom da će otkriti kako ove životinje uspevaju da žive toliko dugo, kao i da to saznanje može imati značajan uticaj na razvoj lekova i tretmana za bolesti koje se povezuju sa starenjem kod ljudi, poput kardiovaskularnih oboljenja. Ova istraživanja su od velike važnosti za razumevanje dugovečnosti i otpornosti na bolesti kod različitih životinjskih vrsta, što može imati dalekosežne posledice na unapređenje kvaliteta života kod starije ljudske populacije.