Naučnici su proračunali koliko će se temperature porasti u srpskim gradovima i došli do zastrašujućih projekcija. Globalno zagrevanje i klimatske promene utiču na sve učestaliju pojavu ekstremnih meteoroloških (ne)prilika. Na jednom od sajtova koji pomoću mape objavljuje podatke za gradove širom sveta, dovoljno je ukucati ime države i grada i dobićete projekciju za koliko će biti temperatura povećana za 60 godina.
U skoro svim gradovima u Srbiji 2080. godine bi temperatura mogla da bude viša za više od 7 stepeni. U Beogradu, predviđa sajt koji se bavi klimatskim proračunima, leti će temperatura biti viša nego danas za 7.4 stepena Celzijusa, biće vlažnije za 19.4 odsto, dok će zimi temperatura biti viša za 5.3 stepeni Celzijusa. Za 60 godina će temperatura u Beogradu biti kao što je danas u Nea Vrasni u Grčkoj.
U slučaju manje emisije gasova, temperatura u Beogradu za 60 godina će leti biti povećana za 2.4 stepeni, a zimi za 2.1 stepen Celzijusa. U Nišu će za 60 godina leti temperatura vazduha biti viša za 7.7 stepeni, a zimi za 5.2 stepeni Celzijusa. U slučaju manje emisija gasova, leti će temperatura biti viša za 2.8 stepeni, a zimi za 2.2 stepeni Celzijusa. Za Kragujevac je predviđeno povećanje letnje temperature za 7.6 stepeni Celzijusa, dok će zimska temperatura biti viša za 5.3 stepeni Celzijusa. Ukoliko bi se narednih šest decenija smanjile emisije ugljen-dioksida u atmosferi, leti bi temperatura bila viša za 2.6 stepeni, zimi za 2.2 stepeni Celzijusa. U Novom Sadu, u slučaju najgoreg scenarija, temperatura za 60 godina bi mogla da bude viša za 7.5 stepeni Celzijusa leti, a zimi za 5.4 stepeni Celzijusa. U Subotici je predviđeno povećanje letnje temperature za 7.5 stepeni, dok bi zimska temperatura mogla da bude viša za 5.6 stepeni.
Na pitanje da li su predviđene vrednosti povećanja temperature vazduha u narednih 60 godina za srpske gradove realne, klimatolog Vladimir Đurđević kaže da jesu, ali da je u pitanju najnepovoljniji scenario klimatskih promena. Dodaje da je ilustrativno poređenje proračuna sa sadašnjim vrednostima u određenim gradovima, iako klima nije samo srednja temperatura i godišnje padavine.Đurđević poručuje da je ilustrativan primer kako bi ljudima bilo lakše da zamisle kako bi to moglo da izgleda u budućnosti.
