Na međunarodnoj konferenciji u Atini posvećenoj šestoj godini od potpisivanja Prespanskog sporazuma, predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević izjavio je da ne voli da vidi dvostruke standarde u saradnji Beograda sa Pekingom. On je istakao da EU može sarađivati sa Pekingom, ali Srbija ne može, kao i da postoji dvostruki standard kada je reč o poštovanju teritorijalnog integriteta.

Vučević je govorio na panelu posvećenom perspektivi pristupanja Zapadnog Balkana EU, gde je odgovarao na pitanja o kritikama vezanim za posetu kineskog predsednika Di Đinpinga Beogradu i saradnji sa Pekingom i Moskvom u kontekstu sankcija. On je takođe govorio o novoj metodologiji za pristupanje EU, ističući da bi bilo dobro da Srbija ima isti pristup kao i druge zemlje na putu ka Evropskoj uniji.

U kontekstu ovih izjava, važno je istaći da Srbija ima složene odnose sa EU, ali i sa drugim zemljama poput Kine i Rusije. Saradnja sa ovim zemljama može biti problematična zbog političkih razlika sa Zapadom, ali može doneti i ekonomske koristi. Kritike koje dolaze iz EU mogu se shvatiti kao pokušaj da se Srbija usmeri ka evropskim vrednostima i standardima, ali mogu se i doživeti kao pritisak i ograničavanje suvereniteta.

Prespanski sporazum između Severne Makedonije i Grčke koji je potpisan pre šest godina bio je važan korak ka rešavanju regionalnih sporova i jačanju mira i saradnje na Zapadnom Balkanu. Međutim, proces pristupanja EU za zemlje regiona je i dalje složen i zahteva reforme u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i jačanja demokratskih institucija.

Srbija je suočena sa izazovima u ovoj oblasti, ali istovremeno ostvaruje određene napretke u pregovorima sa EU. Nova metodologija pristupanja EU trebalo bi da omogući brži napredak u pregovorima i bolju usklađenost sa standardima EU. Međutim, za Srbiju je važno da očuva svoju samostalnost i suverenitet, te da se ne povinuje pritiscima koji bi mogli da ugroze nacionalne interese.

Pitanje teritorijalnog integriteta je posebno osetljivo za Srbiju, koja se suočava sa pitanjem Kosova i Metohije. Rešavanje ovog pitanja zahteva dijalog sa Prištinom i podršku međunarodne zajednice. Međutim, postoji različito mišljenje o tome kako treba postupiti u vezi sa Kosovom, što dodatno komplikuje situaciju.

U kontekstu globalnih dešavanja, Srbija se nalazi u složenom geopolitičkom okruženju i mora da balansira između različitih interesa i pritisaka. Saradnja sa Kinezima i Rusima može doneti ekonomske koristi, ali može dovesti i do političkih tenzija sa Zapadom. Važno je da Srbija vodi balansiranu spoljnu politiku koja će joj omogućiti da sačuva svoju suverenost i integritet.

U zaključku, Srbija se nalazi pred izazovima u procesu pristupanja EU, ali istovremeno ima priliku da ostvari napredak u reformama i unapredi saradnju sa evropskim partnerima. Važno je da Srbija bude otvorena za dijalog i saradnju sa svim zemljama, ali da istovremeno štiti svoje nacionalne interese i integritet. Samo tako će moći da obezbedi mir, stabilnost i prosperitet za svoje građane i region.