Nagrade se ne bi trebale očekivati, ali kada se dogode, predstavljaju podsticaj za dalji rad, kaže proslavljeni srpski reditelj Želimir Žilnik. On ističe da nagrade ne doživljava kao nepogrešiv sud, jer često najbolji filmovi ne prolaze najbolje na velikim festivalima. Žilnik je nedavno dobio nagradu „Beogradski pobednik“ na FEST-u, a u razgovoru za Novosti govori o svojim filmovima i društvenim promenama od vremena kada su snimljeni.

Jedan od njegovih filmova koji je prikazan u Kulturnom centru Srbije u Parizu je prikazao beskućnike u Novom Sadu 1971. godine, a Žilnik ističe da se od tada mnogo toga promenilo na socijalnom planu. Danas, beskućnici postaju sve više, a njihova sudbina je sve teža, sa grubim intervencijama i iseljenjima koje sprovode izvršitelji.

U centru svetske kulture, Želimir Žilnik je govorio o tome kako gleda na svoje filmove s otklonom od nekoliko decenija, ističući da je važno da su i dalje „živi“. On ističe da je danas sve manje ljudskosti, pomoći i solidarnosti, dok se borba u kojoj pobeđuju najbeskrupulozniji doživljava kao promocija kapitalizma.

Pitajući se da li se nešto promenilo u pogledu publike na njegova dela, Žilnik ističe da je uvek zanimljivo videti veliki broj ljudi koji su zainteresovani za njegove filmove, kako na Balkanu, tako i u Parizu. Govoreći o nedostatku angažovanih kratkih filmova koji bi ukazali na aktuelna pitanja, Žilnik ističe da sistem produkcije mladim stvaraocima može biti destimulativan, ali da postoje novi autori i prostori gde se filmovi rade.

Na pitanje o avangardi u stvaralaštvu i njenoj prisutnosti u današnjim filmovima, Žilnik ističe da se kvalitet dokumentarnih filmova nije smanjio, jer ima mnogo novih autora i novih prostora za stvaranje. Govoreći o holivudskoj produkciji, ističe da je reč o moćnoj fabrici koja proizvodi izazovne i skupe proizvode, ali da mu je često mučno gledati nasilne scene snimljene bez skrupula. Na kraju, kada se postavi pitanje šta će biti posle velikog rata, Žilnik dodaje da neće biti filma u boji.