Državni sekretar SAD, Marko Rubio, istakao je da je stav američkog predsednika Donalda Trampa prema NATO-u u suštini isti kao i stavovi njegovih prethodnika. Prema Rubiju, mnogi saveznici Alijanse ne ulažu dovoljno u svoju nacionalnu bezbednost, jer veruju da će SAD intervenisati ukoliko bude potrebno. U razgovoru sa Megin Keli, Rubio je naglasio da su svi američki predsednici izražavali slične brige, ali da Tramp to čini s posebnim naglaskom.
Rubio je ukazao na kontrast između zemalja koje su geografski bliže Rusiji, kao što su Poljska, Litvanija i Estonija, koje ulažu značajan deo svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u nacionalnu odbranu, i velikih ekonomija poput Francuske i Nemačke, koje ne troše toliko na odbranu. On je objasnio da se ove veće ekonomije oslanjaju na NATO, verujući da će američke snage zaštititi njihovu sigurnost, što im omogućava da sredstva usmere na druge socijalne programe.
Rubio je takođe upozorio da mnoge evropske zemlje ne povećavaju svoja ulaganja u odbranu jer bi to zahtevalo smanjenje sredstava za socijalne usluge, kao što su programi pomoći i penzije. Ovaj pristup, kako je naveo, predstavlja izbor koji su te zemlje napravile, ali i teret koji SAD snose kao vodeća sila u NATO-u.
U drugom delu intervjua, Rubio je istakao strateški značaj Grendlanda u kontekstu sve veće globalne konkurencije za kontrolu arktičkih pomorskih ruta i energetskih resursa. On je naglasio da se Arktik brzo pretvara u ključnu tačku za svetsku trgovinu i proizvodnju energije, što može dovesti do političkih sukoba na globalnom nivou.
Prema njegovim rečima, smanjenje leda na Arktiku olakšava plovidbu i otvara nove strateške izazove. Rubio je posebno ukazao na kineske ambicije u toj oblasti, ističući da iako Kina nije arktička sila, postoji mogućnost da pokuša da izgradi vojnu infrastrukturu na Grendlandu, slično kao što su to uradili u Panamskom kanalu.
Rubio je skrenuo pažnju na to da međunarodna konkurencija za resurse i pomorske rute u Arktiku postaje sve intenzivnija, a to može dovesti do sukoba između velikih sila. On je naglasio potrebu za američkim liderstvom u ovom regionu, kako bi se očuvala stabilnost i obezbedila kontrola nad ključnim resursima.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se svet suočava sa sve većim izazovima u oblasti bezbednosti i geopolitike, a posebno u svetlu porasta kineskog uticaja. Američka administracija, prema Rubio-vim rečima, mora biti svesna ovih izazova i raditi na jačanju savezništava kako bi osigurala svoje interese u regionu.
Rubio je zaključio da je važno da se NATO ne samo oslanja na američku podršku, već da sve članice Alijanse preuzmu odgovornost za svoju bezbednost i povećaju svoja ulaganja u odbranu. Samo tako, smatra Rubio, može se osigurati dugoročna stabilnost i sigurnost u Evropi i šire.
Ove izjave Markoa Rubia postavljaju važna pitanja o budućnosti NATO-a i ulozi SAD u globalnoj bezbednosti. S obzirom na trenutne geopolitičke tenzije, jasno je da će se ovi izazovi nastaviti razvijati, a američka politika prema NATO-u i Arktiku će biti ključna u oblikovanju globalnog poretka.
