Mišel Krstović, crnogorski državljanin, optužen je za izazivanje nacionalne i verske mržnje zbog incidenta koji se dogodio u blizini Bajrakli džamije u Beogradu prošle godine. U trenutku večernje molitve, Krstović je navodno vređao muslimane, što je dovelo do njegovog hapšenja i smeštanja u zatvorsku bolnicu radi lečenja psihičkih problema.

Na suđenju, koje je odloženo zbog nedostatka oštećenog svedoka Nenada Lazarevića, Krstović je tvrdio da nije psovao nikoga na verskoj osnovi, jer je i sam musliman. On je odrastao u Kuvajtu, živeo tamo veći deo svog života, i ima četvoro dece sa bivšom suprugom, takođe Arapkinjom. Krstović je ispričao da se taj dan posvađao sa dvojicom Arapa ispred džamije, zbog čega je došlo do konflikta.

Sud nije uspeo da pronađe Lazarevića na adresama koje su im bile dostupne, kao ni na radnom mestu u džamiji, gde mu je, navodno, prebivalište. Naređeno je policiji da pronađe svedoka pre sledećeg pretresa, kako bi mogao da svedoči na sudu.

Krstović, koji je u pritvoru odmah nakon hapšenja, na lečenju je zbog psihičkih problema, a veštak koji ga je pregledao izjavio je da mu je stanje sada stabilnije. Krstović je negirao optužbe za širenje verske mržnje i netrpeljivosti, ističući da nije imao nameru da uvredi bilo koga na verskoj osnovi, budući da je i sam deo muslimanske zajednice.

Incidenti ovog tipa mogu imati ozbiljne posledice po društvo i međuetničku harmoniju, stoga je važno da se takvi slučajevi adekvatno procesuiraju i sankcionišu. Povrede zakona o mržnji i diskriminaciji ne smeju biti tolerisane, bez obzira na versku, nacionalnu ili etničku pripadnost počinilaca.

U Srbiji postoji zakon koji sankcioniše izazivanje nacionalne i verske mržnje, a oni koji krše te odredbe mogu biti kažnjeni novčano ili zatvorom. Takvi slučajevi se moraju istražiti pažljivo i prema dokazima doneti pravedne odluke. Slučajevi kao što je ovaj predstavljaju priliku da se pravosudni sistem pokaže efikasnim i nepristrasnim u suočavanju sa ovakvim incidentima.

Važno je istaći da je Krstović izneo svoju odbranu na sudu i ima pravo na pravično suđenje, u skladu sa zakonom. Moguće je da će se njegova odbrana potkrepiti svedočenjem Lazarevića, ukoliko se on pronađe i istinito iznese svoje zapažanje o događaju.

U međuvremenu, društvo treba da se angažuje u promovisanju tolerancije, razumevanja i poštovanja različitosti. Rad na prevenciji međuetničkih konflikata i jačanju međukulturnog dijaloga je ključan za izgradnju mirnijeg i inkluzivnijeg društva.

Sudski procesi poput ovog služe kao podsetnik na važnost poštovanja ljudskih prava i zabrane diskriminacije na osnovu vere, nacionalnosti ili bilo koje druge osobine. Pravedno suđenje je osnovno pravo svakog pojedinca, bez obzira na prirodu optužbi.

Uprkos teškoćama u procesuiranju ovog slučaja, nadamo se da će pravda na kraju prevladati i da će istina izaći na videlo. Važno je da se zakon primeni na sve jednako, bez obzira na socijalni status, nacionalnu pripadnost ili bilo koju drugu distinkciju.

U krajnjem slučaju, cilj pravosuđa treba da bude očuvanje prava i sloboda svih građana, kao i društvena odgovornost za sprečavanje stvaranja klima mržnje i netrpeljivosti. Takvi događaji nas podsećaju na važnost zajedničkog rada na izgradnji inkluzivnog i tolerantnog društva za sve njegove građane.