Predsednik SAD Donald Tramp je najavio da će od danas nametnuti visoke carine na robu iz Meksika i Kanade, kao i na uvoz iz Kine. Carine će iznositi 25% za robu iz Meksika i Kanade, dok će za Kinu iznositi 10%. Tramp je istakao da nijedna od ovih zemalja ne može učiniti ništa kako bi odložila ovu odluku. Ova meru je doneta u svetlu sve većih problema sa migracijom i ilegalnim supstancama, kao što je fentanil, koji dolaze preko američke granice. Tramp je naglasio da će carine ostati na snazi dok zemlje ne preduzmu konkretne korake za smanjenje ovih problema.
Tokom obraćanja novinarima u Ovalnoj kancelariji, Tramp je potpisao izvršne naredbe, objašnjavajući da su visoke carine neophodne i svestan je da će to izazvati povećanje cena za potrošače. Ekonomisti upozoravaju da bi ovakve mere mogle poremetiti globalnu ekonomsku aktivnost, a na pitanje o mogućnosti odlaganja carina, Tramp je jasno odgovorio: „Ne, ne. Ne sada, ne.“
Osim toga, Tramp je najavio nove carine na proizvode iz Evrope, uključujući čelik, aluminijum, bakar i poluprovodnike. Ove mere dodatno će opteretiti trgovinske odnose SAD-a sa ovim zemljama, a šef političkog odeljenja Kanadske privredne komore, Metju Holms, istakao je da će Trampove carine na kraju naškoditi potrošačima i firmama sa obe strane granice. On je upozorio da bi Trampov potez mogao da izazove ozbiljne posledice za trgovinu vrednu više od 2,1 triliona dolara godišnje.
Reagujući na Trampove najave, kanadski premijer Džastin Trudo je rekao da će Kanada odmah odgovoriti snažnim kontramerama. On je dodao da se Kanađani mogu suočiti sa „teškim vremenima u narednim danima i nedeljama.“ Meksička predsednica Klaudija Šejnbaum je, s druge strane, izjavila da će „hladne glave sačekati Trampovu odluku o carinama“ i naglasila da je Meksiko spreman da nastavi dijalog o granici. Ona je takođe upozorila da će carine koštati 400.000 američkih radnih mesta i povećati cene za američke potrošače.
Kina je takođe osudila Trampove nove carine. Portparol kineske ambasade u Vašingtonu je izjavio da „nema pobednika u trgovinskom ili carinskom ratu, koji ne koristi nijednoj strani.“ Ova izjava jasno ukazuje na to da će Kina razmotriti svoje opcije i možda uvesti kontramere kao odgovor na Trampove odluke.
Ove najave dolaze u trenutku kada su trgovinski odnosi između SAD-a i njegovih glavnih partnera već pod pritiskom. Trgovinske tenzije su se povećale tokom poslednjih nekoliko godina, a Trampova administracija često je koristila carine kao alat za postizanje svojih političkih ciljeva. Uvođenje carina može imati dalekosežne posledice, ne samo za ekonomiju SAD-a, već i za globalna tržišta, koja su već pogođena brojnim nesigurnostima.
Mnogi analitičari smatraju da bi ovakve mere mogle dovesti do povećanja cena potrošačkih dobara, što bi moglo uticati na inflaciju i smanjiti kupovnu moć potrošača. Takođe, povećanje carina može dovesti do smanjenja izvoza američkih proizvoda, jer bi inostrane kompanije mogle preispitati svoje poslovne odnose sa SAD-om.
U svetlu svih ovih događaja, čini se da trgovinski rat između SAD-a i njegovih partnera ulazi u novu, potencijalno opasnu fazu. Mnoge zemlje već najavljuju da će odgovoriti kontramerama, što dodatno otežava situaciju. Dok Trampova administracija nastavlja da se fokusira na smanjenje trgovinskog deficita i zaštitu domaće industrije, posledice ovih odluka će se verovatno osećati još dugo vremena, kako u SAD-u, tako i širom sveta.
