Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, životno doba igra ključnu ulogu u riziku od problema sa pamćenjem. Žene su posebno podložne većem riziku od razvoja demencije. Prepoznavanje znakova i simptoma može biti od presudne važnosti za započinjanje odgovarajućeg tretmana koji može značajno poboljšati kvalitetu života.

Jedna od činjenica koja može iznenaditi je da je depresija faktor rizika za demenciju, prema rečima neuropsihologa Džesike Koldvel. Istraživanja su pokazala da se skoro 9% novih slučajeva demencije i gotovo 11% dijagnoza Alchajmerove bolesti može povezati s depresijom. Depresija u starijem dobu razlikuje se od depresije koju ljudi mogu doživeti ranije u životu, te depresivno raspoloženje može biti signal promena u mozgu ili čak faktor rizika za buduće promene.

Simptomi depresije u starijoj dobi mogu uključivati poremećaje spavanja, gubitak interesa za aktivnosti, gubitak sluha i prisutni su gotovo svaki dan tokom najmanje dve nedelje. Gubitak pamćenja, gubitak poimanja vremena, slabost na jednoj strani tela, iznenadna zbunjenost i promene vida su mogući simptomi demencije.

Gubitak sluha se takođe smatra faktorom rizika za demenciju, a istraživanja su pokazala da ljudi sa blagim gubitkom sluha imaju veći rizik od razvoja demencije nego osobe s normalnim sluhom. Nažalost, ova veza između gubitka sluha i demencije nije dovoljno istražena i razumljena, ali je jasno da očuvanje sluha može imati pozitivan efekat na funkcije mozga i kognitivne sposobnosti.

Prema istraživanjima, depresija može biti jedan od ključnih faktora koji utiču na pojavnost i progresiju demencije, posebno kod starijih osoba. Depresija može uticati na kvalitetu života, socijalnu aktivnost, doprineti pada funkcija mozga i povećati rizik od razvoja demencije.

Prevencija depresije kod starijih osoba može biti od ključne važnosti u smanjenju rizika od demencije. Promena životnog stila, redovna fizička aktivnost, očuvanje mentalne i emocionalne dobrobiti, socijalna interakcija i pravovremeno lečenje depresije mogu imati pozitivan uticaj na stanje mozga i smanjiti rizik od razvoja demencije.

Bitno je naglasiti da se demencija ne može izlečiti, ali se simptomi mogu ublažiti i usporiti progresija bolesti odgovarajućim tretmanom. Rano prepoznavanje simptoma, pravovremena dijagnoza i tretman su ključni za poboljšanje kvaliteta života osoba koje boluju od demencije.

Upravljanje stresom, očuvanje mentalnog zdravlja, redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana, društvena aktivnost, očuvanje pamćenja i kognitivnih sposobnosti, redovne kontrole kod lekara i podrška porodice i prijatelja su važni faktori u očuvanju zdravlja mozga i prevenciji demencije.

U zaključku, depresija može biti važan faktor rizika za razvoj demencije kod starijih osoba. Prepoznavanje simptoma depresije i demencije, pravovremena dijagnoza i tretman, očuvanje mentalnog i fizičkog zdravlja, promena životnog stila i podrška okoline mogu imati pozitivan uticaj na prevenciju i upravljanje demencijom. Edukacija, svest o važnosti prevencije i redovne kontrole kod lekara su ključni za očuvanje zdravlja mozga i celokupnog zdravlja kod starijih osoba.