Istoričar Predrag Marković izjavio je da nijedna suverena zemlja ne bi potpisala sporazum u Rambujeu jer podseća na ultimatum koji je Austrougarska poslala Srbiji 1914. godine. Prema Markoviću, Rambuje sadrži nekoliko loših stavki, kao što su krećenje stranih trupa što predstavlja faktičku okupaciju zemlje, kao i referendum koji bi se održao za dve do tri godine, što bi dovelo do kapitulacije zemlje. On je dodao da je Rambuje napravljen tako da niko ne može da ga potpiše, jer bi to značilo priznavanje okupacije.

Rambuje sporazum je bio planiran kao mirovni sporazum za završetak sukoba na Kosovu između tadašnje Jugoslavije i NATO saveza 1999. godine. Međutim, mnogi smatraju da je sporazum bio vrlo nepovoljan za Jugoslaviju i da bi potpisivanje istog dovelo do gubitka suvereniteta i nezavisnosti zemlje.

Marković je istakao da bi potpisivanje Rambuje sporazuma bilo kao priznavanje okupacije zemlje od strane stranih trupa i da bi to bilo nešto što nijedna suverena zemlja ne bi prihvatila. Takođe, referendum koji je bio predviđen za nekoliko godina nakon potpisivanja sporazuma, bio bi pretnja suverenitetu zemlje i doveo bi do istog ishoda kao i kapitulacija.

Sporazum u Rambujeu je bio predmet brojnih kritika i rasprava kako u samoj Jugoslaviji, tako i u međunarodnoj zajednici. Kritičari sporazuma tvrde da je to bio pokušaj da se zemlja primora na potpisivanje nepovoljnog sporazuma pod pritiskom i ucenom.

Osim Rambuje sporazuma, Marković je takođe podsetio na istorijski događaj iz 1914. godine, kada je Austrougarska poslala Srbiji ultimatum koji je bio okidač za Prvi svetski rat. Ultimatum je bio postavljen sa niz zahteva koje je Srbija trebala da ispuni u roku od 48 sati, u suprotnom bi se suočila sa ratom.

Marković je uporedio Rambuje sporazum sa ultimatumom Austrougarske rekavši da oba događaja imaju sličnosti u smislu pritiska i ucene. On je istakao da bi potpisivanje Rambuje sporazuma bilo kao pristajanje na neprihvatljive uslove i gubitak suvereniteta zemlje.

Sporazum u Rambujeu je na kraju bio odbijen od strane jugoslovenskih vlasti, što je dovelo do nastavka sukoba na Kosovu. Nakon intervencije NATO saveza, 1999. godine, došlo je do završetka sukoba i primirja, ali napetosti između Srbije i međunarodne zajednice su ostale prisutne i pitanje Kosova ostalo nerešeno.

Istoričar Predrag Marković je naglasio da Rambuje sporazum i ultimatum Austrougarske imaju mnogo zajedničkih elemenata i da su oba bila nepovoljni za suverenitet zemlje. On je dodao da je važno naučiti iz istorijskih grešaka i ne dozvoliti da se takvi događaji ponove u budućnosti.

Sporazum u Rambujeu ostaje jedan od kontroverznijih događaja u istoriji Jugoslavije i međunarodnih odnosa. Mnogi se slažu da je to bio loš sporazum koji nije bio u interesu zemlje i koji je narušavao suverenitet i nezavisnost. Njegovo odbijanje od strane jugoslovenskih vlasti pokazalo je hrabrost i odlučnost u zaštiti nacionalnih interesa i suvereniteta zemlje.

Na kraju, istoričar Predrag Marković istakao je važnost da se izvuče pouka iz istorijskih grešaka i da se ne dozvoli da se slične situacije ponove u budućnosti. Odbijanje Rambuje sporazuma bilo je hrabro i odgovorno potez jugoslovenskih vlasti koji je sprečio potpisivanje nepovoljnog sporazuma i sačuvao suverenitet zemlje.