Nedavno otkriće istraživača na Harvard univerzitetu i kompaniji „Google“ omogućilo je mapiranje dela ljudskog mozga do najsitnijih detalja. Ovaj novi atlas ćelijske strukture mozga otkriva složene mreže između mozgovnih ćelija na jednom kubnom milimetru. Iako je deo koji je mapiran veoma mali u poređenju sa celokupnim mozgom, sadrži oko 57.000 ćelija koje mogu da sadrže 1,4 petabajta podataka.

Ovaj uzorak mozga uzet je iz korteksa 45-godišnje žene, koja je imala problema sa epilepsijom. Fragment mozga koji je proučavan odnosi se na oblast mozga koja je zadužena za učenje, rešavanje problema i procesuiranje senzornih signala. Uzorak je tretiran konzervansima i ofarban teškim metalima kako bi ćelije bile bolje vidljive.

Nakon uzimanja uzorka, on je isečen na 5.000 tankih delova, svaki debljine 34 nanometra, koji su zatim analizirani uz pomoć elektronskih mikroskopa. Zatim je tim naučnika koristeći veštačku inteligenciju spojio slike dobijene mikroskopom kako bi stvorili 3D model uzorka mozga.

Tokom detaljne analize modela, istraživači su otkrili neobične neurone koji imaju i do 50 veza sa drugim neuronima, što je neviđeno u dosadašnjim istraživanjima. Takođe su pronađeni parovi neurona koji su simetrični u gotovo savršenom obliku.

Novootkrivena mapa mozga je ogromna, te je potrebno još detaljnih istraživanja kako bi se utvrdile sve karakteristike. Trenutno je provereno samo nekoliko procenata od ukupno 50.000 ćelija koje čine mali deo mozga koji je mapiran. Naučnici smatraju da će ceo projekat mapiranja mozga trajati još nekoliko decenija pre nego što bude završen.

Iako projekat mapiranja mozga još uvek nije dovršen, dosadašnji rezultati omogućavaju bolje razumevanje funkcionisanja mozga i pružaju uvid u potencijalne tretmane za neurodegenerativne i psihijatrijske bolesti. Ova saznanja su ključna za dalje istraživanje i razvoj nauke u oblasti neurologije i psihijatrije.

Ova nova saznanja i tehnologija otvaraju vrata za dalje istraživanje u oblasti ljudskog mozga. Mapiranje mozga do ovako detaljnih nivoa omogućava bolje razumevanje kompleksnosti nervnog sistema i potencijalne primene u medicinske svrhe. Saznanja dobijena ovim istraživanjem mogu da imaju dalekosežne posledice na razvoj nauke i medicine u budućnosti.