Najnovija istraživanja pokazuju da je nivo vode u reci Rio Negro u Manausu, glavnom gradu amazonske prašume u Brazilu, dostigao najnižu tačku od 1902. godine. Suša je pogodila ovaj region, uzrokujući nedostatak padavina čak i tokom kišne sezone. Ovo je dovelo do požara u Brazilu i Boliviji, a stručnjaci upozoravaju da su klimatske promene uzrok ovih suša.

Prema podacima, Amazon region se možda neće potpuno oporaviti od nedostatka vlage do 2026. godine. Načelnik operacija u luci Manaus Valmir Mendonsa opisuje trenutnu situaciju kao najtežu sušu u poslednjih 120 godina, izražavajući zabrinutost da bi nivo reke mogao i dalje opadati u narednim nedeljama.

Najnovim merenjima, nivo reke Rio Negro u Manausu iznosi 12,66 metara, što je premašilo prethodne najniže tačke iz prošle godine. Rio Negro je glavna pritoka reke Amazon, koja je najveća reka na svetu. Suša je takođe uzrokovala prekid isporuka žitarica na reci Madeira, drugoj pritoci Amazona, zbog niskog vodostaja.

Osim toga, hidroelektrane, glavni izvor električne energije u Brazilu, takođe su pogođene sušom. Ovi podaci jasno pokazuju ozbiljnost situacije u Amazonu i potrebu za hitnim merama kako bi se ublažile posledice suše i zaštita ovog važnog ekosistema.

Suša u Amazonu ima dalekosežne posledice ne samo na lokalno stanovništvo i biodiverzitet, već i na globalni ekosistem. Zbog toga je neophodno da se hitno preduzmu akcije za zaštitu Amazonske prašume i njenih životinjskih i biljnih vrsta. Postoje mnogi faktori koji doprinose suši u ovom regionu, uključujući krčenje šuma, klimatske promene i neodgovorno upravljanje prirodnim resursima.

Vlada Brazila je već donela neke mere za suzbijanje požara i zaštitu Amazonske prašume, ali očigledno je da su dodatne akcije potrebne kako bi se sačuvala ova jedinstvena prirodna baština. Svetska zajednica takođe mora da se angažuje u borbi protiv klimatskih promena i zaštite prirodnih ekosistema kao što je Amazon.

Stručnjaci upozoravaju da su suše u Amazonu postale sve češće i intenzivnije u poslednjim godinama, što je rezultat globalnih klimatskih promena. Ovo je alarmantan znak za svet da hitno preduzme mere za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i zaštite prirodne resurse na planeti.

Uzrok suše u Amazonu nije samo nedostatak padavina, već i ljudska aktivnost koja podstiče krčenje šuma i uništavanje prirodnog staništa divljih životinja. Ovo ima dugoročne posledice po život na planeti i zahteva hitan odgovor i angažovanje svih delova društva.

Amazonska prašuma je dom velikom broju endemskih vrsta i važan deo globalnog ekosistema. Uništavanje ovog područja bi imalo katastrofalne posledice po biodiverzitet i klimu na celom svetu. Zato je važno da se preduzmu hitne mere za zaštitu Amazonske prašume i očuvanje njene biološke raznovrsnosti.

Vlade zemalja u kojima se nalazi Amazon, zajedno sa međunarodnom zajednicom, treba da sarađuju kako bi se sačuvala ova prirodna baština i sprečile dalje destruktivne aktivnosti koje ugrožavaju život na planeti. Važno je da se podstakne održivo upravljanje prirodnim resursima i da se podrže inicijative za očuvanje Amazonske prašume i njenog ekosistema.

Učesnici u ovoj krizi su svi – vlade, korporacije, civilno društvo i pojedinci. Svako može doprineti zaštiti Amazonske prašume kroz svoje svakodnevne odluke i akcije. Važno je da svi prepoznaju važnost ovog područja i preuzmu odgovornost za njegovu zaštitu kako bismo sačuvali jedan od najvrednijih delova prirode na Zemlji.