Klimatolog Vladimir Đurđević upozorio je na važnost očuvanja prijatne temperature u prostorijama tokom letnjih dana kako bi se izbeglo znojenje tokom noći, što predstavlja pokušaj organizma da se rashladi. Visoke temperature uzrokuju stres organizmu, posebno kod starijih osoba, osoba sa hroničnim bolestima i srčanim problemima. Đurđević ističe da visoke temperature mogu dovesti do povećanja nasilja kod ljudi i povećanja smrtnosti, kao što je bio slučaj sa toplotnim talasom u Francuskoj 2003. godine.

Tokom toplotnih talasa, poput jednog koji je zahvatio Evropu 2022. godine, beleži se povećanje smrtnosti u odnosu na očekivane vrednosti za to doba godine. Đurđević navodi da klimatske promene imaju značajan uticaj na ekstremne vremenske uslove i da je ljudska aktivnost odgovorna za 110% te promene. Sagorevanje fosilnih goriva emituje ugljen dioksid, drugi najvažniji gas sa efektom staklene bašte, čija koncentracija je povećana za 50% u odnosu na preindustrijski period, što uzrokuje globalno zagrevanje.

Meteorolog Ana Vuković Vimić upozorava na povećanje rizika od ekstremnih vremenskih nepogoda, poput oluja, poplava, suša, usled klimatskih promena. Za efikasnu borbu protiv ovih promena, potrebno je upoznati se sa rizicima, mapirati ih, i usvojiti mere prilagođavanja. Svi sektori, uključujući poljoprivredu, šumarstvo, zdravstvo, trebali bi da se prilagode novim klimatskim uslovima. Sistemski rad i prilagođavanje promenama klimatskih uslova treba da budu deo svih relevantnih dokumenata, zakona i regulativa.

Superćelijske oluje su veliki konvektivni sistemi koji mogu prouzrokovati snažne oluje, poput tornada, i predstavljaju opasnost za ljude i infrastrukturu. Važno je imati kapacitete za prognoziranje i praćenje ovih ekstremnih vremenskih pojava kako bi se preduzele preventivne mere i zaštitila javnost od potencijalnih šteta. Sve ove promene jasno ukazuju na neophodnost pripreme i prilagođavanja našeg društva novim klimatskim izazovima.