Norveška privreda je zabeležila tehničku recesiju, nakon dva uzastopna kvartala ekonomske kontrakcije. Prema najnovijim dostupnim podacima, u četvrtom tromesečju 2024. godine, norveška ekonomija je pala za 0,6 odsto u odnosu na prethodni kvartal, čime se nadovezala na pad od 1,6 odsto u trećem kvartalu. Ova situacija ukazuje na ozbiljne izazove s kojima se norveška privreda suočava, a glavni uzrok ove recesije leži u slabijim performansama sektora nafte i okeanskog transporta.
U četvrtom kvartalu 2024. godine, zabeležen je pad od 1 odsto u sektoru nafte i transporta, dok je u trećem kvartalu zabeležen još veći pad od 5,8 odsto. Ova dva sektora su ključni za norvešku ekonomiju, s obzirom na to da Norveška u velikoj meri zavisi od izvoza nafte i prirodnih resursa. Zbog globalnih ekonomskih turbulencija, potražnja za naftom i transportnim uslugama se smanjila, što je direktno uticalo na ekonomski rast zemlje.
S obzirom na globalnu ekonomsku situaciju, norveški izvoz u četvrtom kvartalu 2024. godine blago je porastao za 0,1 odsto, dok je uvoz pao za 0,7 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da se norveška ekonomija suočava sa izazovima u spoljnoj trgovini, što dodatno komplikuje situaciju. Na međugodišnjem nivou, norveška ekonomija je u četvrtom kvartalu 2024. godine pala za 0,3 odsto u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, što ukazuje na dugoročne trendove u opadanju.
Međutim, kada se sagledaju podaci za celu prošlu godinu, slika postaje znatno pozitivnija. Norveška ekonomija je, naime, porasla za 2,1 odsto u 2023. godini u odnosu na 2022. Ovo ukazuje na to da su prethodni kvartali bili uspešniji i da je gospodarska situacija u zemlji bila stabilnija. Ipak, trenutni podaci ukazuju na potrebu za hitnim merama kako bi se obezbedio oporavak i stabilizacija privrede.
Ekonomisti i analitičari upozoravaju da bi dodatni pad u sektorima nafte i transporta mogao imati dugoročne posledice po norvešku privredu, uključujući smanjenje zaposlenosti i smanjenje investicija. Takođe, postoji zabrinutost da bi globalne ekonomske tenzije, poput inflacije i nestabilnosti na tržištu, mogle dodatno uticati na norveške izvoznike i uvoznike.
Vlada Norveške je već najavila niz mera koje imaju za cilj da stabilizuju privredu i podrže ključne sektore. Ove mere uključuju povećanje investicija u obnovljive izvore energije, kao i podršku inovacijama u drugim industrijama kako bi se smanjila zavisnost od nafte. Očekuje se da će ove strategije pomoći u diversifikaciji ekonomije i stvaranju novih radnih mesta.
Norveška, kao jedna od najbogatijih zemalja na svetu, ima resurse i kapacitete da se brzo oporavi od trenutne krize. Ipak, kako bi se to postiglo, biće potrebno snažno liderstvo i proaktivne političke mere koje će omogućiti prilagođavanje promenama u globalnoj ekonomiji. U tom kontekstu, važno je da se sačuva stabilnost i da se stvore uslovi za dugoročni rast i razvoj.
U zaključku, iako su trenutni podaci o norveškoj privredi zabrinjavajući, postoji nada u oporavak kroz strategije diversifikacije i prilagođavanja tržištu. Kako se situacija razvija, biće ključno pratiti kako će se vlada i privrednici suočiti sa ovim izazovima i koje će korake preduzeti u narednom periodu.
