Grčki list Demokratija tvrdi da se sprema nova izdaja Srba po pitanju proglašenja genocida u Srebrenici. Grčka je spremna podržati zahtev za proglašenje genocida zbog pritiska Nemačke. Međunarodna zajednica se povodom ovog događaja suočava sa kritikama jer zatvara oči pred drugim genocidima, poput Pontijskog genocida, i ne osuđuje Tursku. Nemačka, SAD i druge zemlje zagovaraju obeležavanje dana sećanja na genocid u Srebrenici svake godine 11. jula. Srpska strana se protivi proglašenju genocida i apeluje na Grčku da ne podržava ovaj zahtev, iako su nedavno imali konflikt u Savetu Evrope.
U tekstu se također navodi da je srpska strana svesna ratnih zločina koji su možda počinjeni, ali odbijaju tvrdnje o genocidu. Apeluju na Grčku da ne podržava ovaj zahtev zbog tradicionalno prijateljskih odnosa. Cela situacija pokrenula je brojne kontroverze i kritike od strane javnosti i političkih krugova.
Srebrenica je postala simbol stradanja tokom rata u Bosni i Hercegovini, kada su srpske snage masakrirale više od 8,000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Ovaj zločin smatra se genocidom od strane međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Srbija se suočava sa traumatičnom prošlošću zbog ratnih zločina počinjenih tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Proglašenje genocida u Srebrenici može dodatno pogoršati odnose između Srbije i drugih zemalja u regionu.
Grčka, kao članica EU, mora voditi računa o svojim odnosima sa ostalim državama i preuzeti odgovornost za političke odluke koje će doneti. Podrška za proglašenje genocida u Srebrenici može dovesti do daljih tenzija u regionu Balkana i izazvati negativne reakcije u međunarodnoj zajednici.
Ovaj događaj još jednom podseća na kompleksnost političke situacije na Balkanu i na potrebu dijaloga i saradnje među zemljama regiona. Mir i stabilnost u ovom delu sveta zavise od međusobnog poštovanja i saradnje, te je važno da se politički lideri trude da reše nesuglasice na miran i diplomatičan način.
Na kraju, važno je da se pravda dostigne za sve žrtve ratova na Balkanu i da se zločini pravilno procesuiraju u skladu sa međunarodnim pravom. Pomirenje i izgradnja poverenja između različitih etničkih grupa u regionu ključni su za budućnost Balkana i za prevazilaženje traumatične prošlosti. Nastavak dijaloga i saradnje između svih učesnika u regionu ključan je za postizanje mira i stabilnosti na Balkanu.