Istraživači sa Instituta Kenedi Kriger iz Baltimora i Univerziteta Notingem Trent u Engleskoj razvili su inovativnu video igru koja traje samo jedan minut, a koja im omogućava da razlikuju decu sa autizmom od one sa hiperaktivnim poremećajem (ADHD) ili neurotipičnim razvojem. Ovaj važan naučni napredak može značajno unaprediti dijagnostiku i razumevanje poremećaja u razvoju kod dece.
U okviru studije, istraživači su uključili 183 devojčica i dečaka uzrasta od sedam do trinaest godina. Učesnicima je naloženo da mimikrijom oponašaju pokrete video avatara koji su se ponašali kao da plešu. Ova aktivnost je omogućila naučnicima da analiziraju obrasce pokreta i ponašanja dece, što je dovelo do značajnih saznanja.
Jedan od ključnih rezultata istraživanja je da je tim uspeo da razlikuje decu sa autizmom od neurotipične dece sa tačnošću od 80%. Ova brojka ukazuje na potencijalnu efikasnost video igre kao dijagnostičkog alata. Razlikovanje između ovih grupa može biti izazovno, jer su simptomi i ponašanja koja prate autizam i ADHD često preklapajuća. Ipak, ova studija pruža nove uvide koji bi mogli olakšati procese dijagnostike i ranog prepoznavanja ovih poremećaja.
Razumevanje razlika u pokretima i ponašanju može biti ključno za razvoj personalizovanih terapija i intervencija. Autizam i ADHD su složeni poremećaji koji često zahtevaju sveobuhvatan pristup u lečenju. Uz pomoć ovakvih inovacija, stručnjaci mogu brže i preciznije identifikovati decu koja su u riziku, omogućavajući im pravovremenu pomoć i podršku.
Igra koja je razvijena u okviru ovog istraživanja nije samo alat za dijagnostiku, već i potencijalno sredstvo za terapiju. Učenje kroz igru može biti veoma korisno za decu sa ovim poremećajem, jer omogućava interaktivno iskustvo koje može poboljšati njihove socijalne veštine i motoriku. Istraživači veruju da bi ovakvi digitalni alati mogli postati sastavni deo programa podrške i terapije za decu sa autizmom i ADHD-om.
Osim što doprinosi razumevanju autizma i ADHD-a, ova studija takođe otvara vrata za dalja istraživanja u oblasti neuroznanosti i psihologije. Razumevanje kako deca sa različitim razvojnim poremećajima reagiraju na različite podsticaje može pomoći u oblikovanju budućih strategija za podršku i obrazovanje. Istraživanje načina na koji deca komuniciraju i uče može doneti nova saznanja koja će pomoći stručnjacima da razviju efikasnije metode podrške.
Pored toga, ova studija takođe ukazuje na važnost interdisciplinarnog pristupa u istraživanju. Saradnja između naučnika iz različitih oblasti, kao što su neuroanatomija, psihologija i računarstvo, može dovesti do značajnih inovacija. U ovom slučaju, kombinacija znanja iz oblasti psihologije i tehnologije rezultirala je razvojem alata koji može unaprediti dijagnostiku i terapiju.
Na kraju, važno je naglasiti da razvoj ovakvih alata ne bi bio moguć bez angažovanja i podrške zajednice. Uključivanje roditelja, učitelja i terapeuta u istraživačke procese može pomoći u oblikovanju alata koji su relevantni i korisni za decu i njihove porodice.
U svetlu ovih saznanja, budućnost izgleda obećavajuće za decu sa autizmom i ADHD-om. Inovacije poput ove video igre mogu doneti značajne promene u načinu na koji se ovi poremećaji razumeju i tretiraju. S obzirom na važnost ranog prepoznavanja i intervencije, ovakvi istraživački napori su od suštinskog značaja za poboljšanje kvaliteta života dece i njihovih porodica.
