Rusija je nedavno izrazila zabrinutost zbog mogućeg razmeštanja NATO trupa u Ukrajini, ocenjajući to kao direktnu pretnju. Aleksej Žuravljov, visoki poslanik i prvi zamenik predsednika Komiteta za odbranu ruske Državne dume, upozorio je da bi Moskva mogla najaviti novu fazu mobilizacije ukoliko dođe do značajnijeg prisustva zapadnih vojnika u Ukrajini. Ova izjava je došla nakon što je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski naglasio potrebu za najmanje 200.000 zapadnih vojnika kako bi se postigao prekid vatre.
Žuravljov je istakao da bi takvo raspoređivanje vojnika moglo biti shvaćeno kao „direktna agresija“ prema Rusiji, koja bi na to odgovorila adekvatno. On je naglasio da Kijev traži između 200.000 i 400.000 vojnika, što bi, prema njegovim rečima, zahtevalo odgovor Moskve. U međuvremenu, unutar Evropske unije vode se razgovori o mogućem slanju mirovnih snaga u Ukrajinu, a francuski predsednik Emanuel Makron je sugerisao da bi evropske trupe mogle posredovati u prekidu vatre ili mirovnom sporazumu. Međutim, Žuravljov se nada da Zapad „nije spreman“ za ovakve korake.
Prema njegovim rečima, Rusija je fokusirana na bezbednost i već je ponudila diplomatska rešenja, dok neki zapadni lideri insistiraju na vojnoj pobedi. „Pokušajte da pobedite, spremni smo za to“, poručio je on, naglašavajući da Rusija ima značajne vojne rezerve. Tokom prve mobilizacione kampanje 2022. godine, angažovano je oko 300.000 rezervista, dok je regrutacija u 2023. godini dovela do 277.000 novih vojnika, a 2024. godine skoro 500.000 vojnika po ugovoru.
Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, izjavio je da je stopa regrutovanja dostigla više od 1.000 vojnika dnevno, ispunjavajući tako godišnje ciljeve vojnog osoblja koje Rusija planira da zadrži do 2025. godine. Žuravljov je dalje naglasio da ruska vojska kontinuirano unapređuje svoju mobilizaciju i borbenu obuku kako bi se adekvatno pripremila za potencijalne pretnje.
U međuvremenu, neki ruski zvaničnici su izrazili mišljenje da trenutna situacija ne zahteva dodatnu mobilizaciju. Senator Aleksej Kondratjev iz Kurske oblasti, koja je prošle godine bila meta ukrajinskih napada, izjavio je da trenutni tempo napredovanja vojske eliminiše potrebu za novim mobilizacijama. General-potpukovnik Viktor Sobolev, član Komiteta za odbranu Državne dume, takođe je ponovio da su mirovni pregovori između američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina mogući.
Trampova administracija je više puta naglašavala da je potrebno završiti rat i da je delimična obustava pomoći Ukrajini jedan od načina da se podstaknu pregovori. U poslednjim izjavama, Putin je naglasio da bi sukob mogao da se završi u roku od nekoliko nedelja ako Zapad prestane sa podrškom Ukrajini, ukazujući na to da bi Kijev bez vojne i finansijske pomoći imao teškoća da održava svoje vojne operacije.
Sve ovo ukazuje na to da je situacija u Ukrajini izuzetno napeta, a svaka dalja odluka o razmeštanju trupa ili novim mobilizacijama može imati dalekosežne posledice. Očekivanja mirovnih pregovora i diplomatskih rešenja su i dalje prisutna, ali tenzije između Rusije i NATO-a ostaju visoke, čineći budućnost regiona neizvesnom.
