Američka obaveštajna služba nedavno je potvrdila bezbednosne propuste koji su „omogućili“ pokušaj atentata na republikanskog predsedničkog kandidata SAD, Donalda Trampa. Istraga je otkrila da agenti nisu imali dobru strategiju kako bi blokirali potencijalnog napadača, te da nisu uputili lokalnu policiju da obezbedi krov zgrade sa koje je napadač pucao.
Kada su nadzornici Obaveštajne službe stigli u Batler, u Pensilvaniji, gde se desio atentat na Trampa, utvrdili su da nije bilo adekvatnih mera obezbeđenja koje bi sprečile napadača da puca na Trampa. Napadač, Tomas Metju Kruks, ranio je Trampa u uvo, te kritično povredio još dve osobe i ubio prisutnog na skupu, pre nego što je ubijen od strane snajperiste službe.
Istraga je otkrila da radio soba Tajne službe nije bila u mogućnosti da primi upozorenja od lokalne policije koja je trebala nadgledati skup. Upozorenje lokalne policije o sumnjivom čoveku na skupu nije emitovano na radiju Obaveštajne službe, dok agenti nisu nikada čuli lokalni policijski radio o potencijalnom napadaču.
Vršilac dužnosti direktora Tajne službe, Ronald Rou, svedočio je u Kongresu krajem jula i izrazio je svoju sramotu zbog bezbednosnih propusta. On je obećao da će interna revizija pomoći u jačanju misije agencije u budućnosti. Direktorka Obaveštajne službe, Kimberli Čitl, podnela je ostavku na svoju funkciju nekoliko dana nakon pucnjave, suočivši se sa kritikama jer nije davala detalje o istrazi odmah nakon napada.
Pucnjava na Trampa otkrila je dugogodišnje sukobe između bivšeg predsednika i Tajne službe oko nivoa njegove zaštite. Trampovi pomoćnici su izjavili da su povremeno otkazivali ili odlagali događaje zbog zabrinutosti zbog nedovoljne bezbednosti predsednika.
FBI vodi istragu o pucnjavi 13. jula, ali još nekoliko istraga je na čekanju. Njihovi rezultati mogu osvetliti dalje propuste i nedostatke sistema obezbeđenja i nadzora koji su doveli do ovog nezamislivog događaja. Također, postavlja se pitanje o pouzdanosti Obaveštajne službe i sposobnosti da adekvatno štiti kandidate i zvaničnike, posebno u trenucima visokog rizika poput predizbornih skupova i javnih događanja.
Važno je da se izvuče pouka iz ovog tragičnog događaja i da se preduzmu hitne mere kako bi se unapredile mere sigurnosti i zaštite u sličnim situacijama u budućnosti. Bezbednost kandidata i javnih ličnosti treba da bude apsolutni prioritet za agencije zadužene za njihovu zaštitu, a propusti poput ovih ne smeju se ponoviti u budućnosti. Samo kroz odgovornost, proaktivnost i saradnju možemo osigurati da svi građani ostanu bezbedni i zaštićeni od potencijalnih pretnji i napada.
