Sutra, 27. januara, obeležava se Savindan, praznik posvećen Svetom Savi, koji se smatra jednim od najvažnijih svetaca u srpskom pravoslavlju. Sveti Sava, kao prvi srpski arhiepiskop i prosvetitelj, imao je značajnu ulogu u oblikovanju srpske kulture, tradicije i religije. Prema predanjima, on je učinio mnogo za srpski narod, ne samo u duhovnom smislu, već i kroz praktične veštine, kao što su poljoprivreda i zanati. Jedna od legendi govori kako je naučio narod da lakše melju pšenicu, što je imalo veliki značaj za život na selu.
U čast Svetom Savi, zadržao se stari običaj pripreme svetosavskih pereca, koji se i danas prave u raznim delovima Srbije. Ovaj običaj simbolizuje zahvalnost i poštovanje prema Svetom Savi, a pereci su postali tradicionalni deo proslave ovog praznika.
Da bismo pripremili svetosavske perece, potrebno je nekoliko sastojaka. Za testo su vam potrebni: 500 g mekog brašna, 300 g oštrog brašna, 40 g kvasca, 1 kašičica šećera, 1 kašičica soli, 250 ml toplog mleka (ili vode kada pada na post), 300 ml tople vode i 100 ml ulja. Za premazivanje koristi se jedno jaje, a za slani preliv: 3 kašike mekog brašna, 1 kašika soli i hladna voda po potrebi.
Priprema pereca počinje tako što se dve kašike mekog brašna pomešaju sa toplim mlekom, dodaju šećer i kvasac. Ova smesa se ostavlja da odstoji oko 10 minuta kako bi kvasac nadošao. U međuvremenu se u velikoj posudi pomešaju preostali sastojci: brašno, ulje, so i nadošli kvasac. Testo se rukama mesi, dodajući po potrebi još brašna, sve dok se ne dobije elastična masa koja se ne lepi. Nakon toga, testo se ostavlja da odstoji oko 30 minuta, prekrito krpom, kako bi dobro nadošlo.
Kada je testo nadošlo, od njega se prave male kuglice koje se oblikuju u dug štapić i smotaju u oblik pereca. Pleh se podmaže uljem ili obloži papirom za pečenje, a pereci se poređaju po plehu i ostave da odstoje još 10 minuta. Rerna se zagreva na 250 stepeni. U međuvremenu, priprema se slani preliv tako što se so i brašno pomešaju, a zatim se dodaje hladna voda dok se ne dobije smesa gustine poput one za palačinke.
Nakon što su pereci odmorili, premažu se umućenim jajetom i stavljaju u rernu. Kada dobiju zlatnu boju, na svaku se stavi malo slanog preliva, a zatim se peku još 5 minuta dok se preliv ne osuši. Pripremljeni pereci su ukusni i predstavljaju simbol proslave Savindana.
Važno je napomenuti da, kada Savindan pada na sredu ili petak, vernici poste, pa se u tom slučaju spremaju posne perece, što dodatno obogaćuje tradiciju i običaje vezane za ovaj praznik. Ovaj običaj ne samo da čuva sećanje na Svetog Savu, već i promoviše zajedništvo i okupljanje porodice oko stola.
Savindan je prilika za svakog pojedinca da se priseti značaja tradicije i da kroz pripremu ovih jela doprinese očuvanju kulturnog nasleđa. U današnjem vremenu, kada se često zanemaruju porodične vrednosti i kuvanje kao umetnost, važno je podsticati i učiti mlađe generacije o značaju ovih običaja.
Pored kulinarskog aspekta, Savindan nosi i duhovnu dimenziju, jer podseća vernike na važnost vere, zajedništva i poštovanja prema tradiciji. U ovom svetlu, svetosavski pereci postaju više od običnog jela – oni postaju simbol identiteta, povezanosti i zahvalnosti prema onome što je Sveti Sava učinio za srpski narod. Pripremajući ih, svako može doprineti očuvanju tradicije i prenošenju vrednosti sa generacije na generaciju.
