U Srbiji je zabeležena serija zemljotresa tokom noći, a seizmička aktivnost se nastavila tokom dana. Stručnjaci su već neko vreme upozoravali na mogućnost zemljotresa jačine 5 Rihtera u narednih 10 godina. Na sajtu Seizmološkog zavoda Srbije može se videti da je u poslednjih nekoliko dana zabeleženo 13 zemljotresa u Srbiji, Grčkoj, Makedoniji i Bugarskoj.
Seizmolozi su istakli da je Šumadija i deo zapadne Srbije najugroženije područje, a u tom delu se očekuje zemljotres magnitude oko 5 stepeni. Jesen i proleće su periodi kada je veća aktivnost zemljotresa na Balkanu, a centralna Srbija se smatra najtrusnijim područjem. Međutim, seizmolozi tvrde da u Srbiji ne može doći do zemljotresa jačeg od 6 stepeni po Rihterovoj skali.
Ana Mladenović, seizmološkinja, je navela da su Kopaonik, doline Morave, Kraljevo, Trstenik, Kruševac, Valjevo, Lazarevac, Mionica i Paraćin najtrusnija područja u Srbiji. Ona je istakla da Beograd nije trusno područje i da se ne očekuju veće štete od zemljotresa u tom delu.
Serija zemljotresa je registrovana u različitim delovima Balkana, a najjači su bili u Srbiji, Jadranskom i Egejskom moru. Prvi zemljotres je zabeležen u Bujanovcu, a tokom dana tlo se treslo u Majdanpeku, Kraljevu i Boru. Na sajtu Seizmološkog zavoda Srbije može se videti da su zemljotresi bili sve jači, a razmak između poslednja dva bio je samo 10 minuta.
Sezimolozi su naveli i listu najjačih zemljotresa u Srbiji od kada se beleži seizmička aktivnost. Svilajnac, Lazarevac, Rudnik, Kopaonik, Maljen, Peć, Jagodina, Vranje, Golubac-Nova Moldava, Krupanj i Vitina su neka od područja koja su bila pogođena zemljotresima jačine između 4,6 i 5,9 stepeni po Rihterovoj skali. Seizmolozi ističu da, iako se očekuje zemljotres magnitude oko 5 stepeni u Šumadiji u narednih deset godina, ne bi trebalo očekivati veće štete i da je najbolje ostati u objektu tokom zemljotresa.
