Olimpijske igre u Parizu privlače pažnju zbog gastronomije. Sportisti iz Velike Britanije žale se na nestašicu hrane poput jaja i grilovanog mesa, te nedovoljno pečenih odresaka u menzi, pa je delegacija pozvala kuvara iz Britanije da pomogne. Iz kompanije „Sodexo Live!“ potvrđeno je da postoji visoka potražnja za određenim proizvodima, te će se povećati obroci kako bi se zadovoljile potrebe sportista.

Olimpijsko selo sprema oko 13 miliona obroka za sportiste iz 208 zemalja, s više od 500 različitih recepata. Delegacije širom sveta donose svoje omiljene hrane, poput proteina u prahu ili veganskog čaja. Francuska, kao zemlja sa velikom potrošnjom mesa, pruža raznovrsne opcije za sportiste, uključujući veganske i vegetarijanske obroke.

U fokusu Olimpijskih igara u Parizu je održiva ishrana, s naglaskom na veganske opcije. Vrhunski kuhari su „veganizovali“ popularne francuske specijalitete kako bi se ponudile zdrave i ukusne alternative. Na Trgu Konkordu, gde se održavaju određena takmičenja, sva hrana će biti vegetarijanska, što možda neće oduševiti Francuze, pošto su poznati kao ljubitelji mesa.

Istraživanja ishrane sportista kroz istoriju pokazuju promene u prehrambenim navikama. Na prvim Olimpijskim igrama, sportisti su jeli vino i imali ograničena znanja o ishrani. Studije o ishrani sportista na prethodnim igrama otkrivaju različite navike prema zemljama, s naglaskom na mesne proizvode i suplemente poput glukoze.

Drevni olimpijci su se, prema tragovima, hranili proteinima poput mesa i mahunarki, te voćem i povrćem. Postoje anecdotalni primeri vrlo visokog unosa kalorija od strane drevnih sportista, poput rvača Milona Krotonskog koji je, prema legendi, jeo velike količine hrane, uključujući bika.

Iako brojke mogu biti preuveličane, poređenje sa savremenim sportistima poput Majkla Felpsa pokazuje razlike u unosu kalorija. Olimpijska ishrana se menjala kroz vekove, od prvih igara bez Olimpijskog sela do pažljivo osmišljenih menija s naglaskom na zdravu i ukusnu hranu za sportiste širom sveta.