U proteklih 12 godina, Srbija je ostvarila značajan napredak kroz realizaciju gotovo 2.000 kapitalnih projekata koji su omogućili ubrzan razvoj zemlje. Sa podacima koji ukazuju na to da nikada pre nije izgrađeno toliko kilometara novih auto-puteva i brzih pruga, kao ni rekonstruisano toliko lokalnih i regionalnih puteva, jasno je da su ovi projekti doprineli ne samo unapređenju infrastrukture, već i ravnomernoj regionalnoj distribuciji razvoja. U svakoj opštini i gradu, obnovljene su škole, vrtići, domovi zdravlja i kulturni centri, dok je oko 300 infrastrukturnih projekata doprinelo ravnomernom razvoju zemlje.
Srbija je postala lider u Evropi kada je reč o izgradnji novih auto-puteva. Od 2012. godine, otvoreno je oko 552 kilometra savremenih puteva, dok se još 533 kilometra gradi. Koridor 10, koji se proteže od Horgoša do Preševa, završen je nakon više od 50 godina čekanja. Takođe, „Moravski koridor“ koji povezuje auto-put Beograd – Niš sa „Milošem Velikim“ napreduje, uz planove za puštanje u saobraćaj novih deonica.
Vodni putevi, koji su decenijama bili zapostavljeni, takođe dobijaju na značaju. Srbija je pokrenula investicije u lučku infrastrukturu, koja je ključna za prevoz robe, ali i za razvoj turizma i privrede. Uz 11 luka, od kojih se osam nalazi na Dunavu, Srbija je otvorila deset međunarodnih putničkih pristaništa, čime se povezuje sa Evropom i svetom.
Aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu postao je najveće saobraćajno čvorište u jugoistočnoj Evropi. Od 2013. godine, broj putnika se povećao sa 3,54 miliona na 8,4 miliona u 2022. godini, zahvaljujući značajnim ulaganjima u infrastrukturu aerodroma.
Zdravstveni sektor takođe je doživeo transformaciju kroz oko 300 projekata, koji uključuju obnovu i modernizaciju bolnica i domova zdravlja širom zemlje. Izgradnja nove univerzitetske dečje klinike „Tiršova 2“ u Beogradu, koja se prostire na 62.000 kvadrata, danas je u punom jeku, a očekuje se da će biti završena do 2027. godine.
U oktobru 2018. godine započela je rekonstrukcija Kliničko-bolničkog centra Zemun, dok je Univerzitetski klinički centar Srbije dobio 500 novih bolničkih kreveta i 36 operacionih sala. Ove investicije ne samo da poboljšavaju kvalitet zdravstvene zaštite, već i unapređuju infrastrukturu i opremu u svim bolnicama.
U protekloj deceniji, Srbija je investirala i u ekološke projekte, kao što su izgradnja kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje voda. Takođe, gotovo svaka opština je obnovila osnovne i srednje škole, čime je obezbeđena modernizovana infrastruktura za obrazovanje.
Narodni muzej u Beogradu, zatvoren 15 godina, ponovo je otvoren 2018. godine zahvaljujući ulaganjima od 13,8 miliona evra. Takođe, Hram Svetog Save, simbol srpske kulture, završen je nakon decenija izgradnje uz ulaganje od 43 miliona evra.
Investicije u industrijske zone su takođe značajne, sa oko 400 zona širom Srbije koje su otvorile nova radna mesta i zaustavile odlazak mladih iz manjih gradova. Ove fabrike doprinose ne samo lokalnoj ekonomiji, već i obrazovanju i zdravstvu.
Izgradnja gasovoda „Balkanski tok“ obezbedila je Srbiji energetsku sigurnost, što je privuklo nove investitore i omogućilo otvaranje novih radnih mesta. U narednom periodu, projekat „Ekspo 2027“ postavljen je kao prioritet, uz planove za izgradnju Nacionalnog stadiona u Beogradu.
Svi ovi projekti su pokazali da Srbija neprekidno teži ka modernizaciji i unapređenju kvaliteta života svojih građana, postavljajući čvrste temelje za budući razvoj.
