Odluka administracije Donalda Trampa da suspenduje pomoć za nevladine organizacije izazvala je velike reakcije širom sveta, a posebno u Bosni i Hercegovini, gde će mnoge nevladine organizacije ostati bez neophodne finansijske podrške. Prema procenama analitičara, u Sarajevu je aktivno više od 25.000 nevladinih organizacija, koje su značajno zavisne od finansija iz Sjedinjenih Američkih Država.
Ova odluka dolazi u trenutku kada su nevladine organizacije u BiH već suočene sa brojnim izazovima, uključujući političku nestabilnost i ekonomsku krizu. Mnoge od ovih organizacija rade na pitanjima ljudskih prava, transparentnosti, borbi protiv korupcije i pružanju podrške manjinskim grupama, što će sada biti dodatno otežano bez američke pomoći.
Prema izveštajima medija, između 2020. i kraja 2024. godine, Sjedinjene Američke Države su uložile neverovatnih 1,7 milijardi dolara u projekte na Zapadnom Balkanu. Ova sredstva su usmerena na podršku organizacijama civilnog društva i državnim institucijama, kao i na projekte koji se bave ljudskim pravima, medijima i energetskom efikasnošću. Odluka o suspenziji pomoći može imati dugoročne posledice po rad nevladinih organizacija i opšti napredak u regionu.
U BiH, mnoge nevladine organizacije su se oslanjale na ovu pomoć kako bi sprovele svoje projekte i aktivnosti. Bez tih sredstava, njihovo funkcionisanje može biti dovedeno u pitanje, što će uticati na brojne oblasti, od obrazovanja do zaštite životne sredine. Ove organizacije često igraju ključnu ulogu u mobilizaciji građanskog društva i pružanju podrške marginalizovanim grupama.
Analitičari upozoravaju da bi smanjenje finansijske podrške moglo dovesti do povećanja socijalnih tenzija u zemlji. U trenutnom političkom okruženju, gde su etničke podele i političke tenzije prisutne, nevladine organizacije često služe kao mostovi između različitih zajednica. Njihov rad je od suštinskog značaja za izgradnju poverenja i dijaloga među različitim grupama.
Takođe, postoji zabrinutost da bi smanjenje američke pomoći moglo otvoriti prostor za uticaj drugih zemalja, što bi moglo promeniti geopolitičku dinamiku u regionu. U ovom kontekstu, Rusija i Kina su već pokazale interesovanje za širenje svog uticaja na Balkanu, a smanjenje zapadnog prisustva može im pružiti priliku da ojačaju svoju poziciju.
Nevladine organizacije u BiH često su se suočavale sa kritikama i preprekama u svom radu, što dodatno otežava situaciju. Mnoge od njih su bile meta političkih napada i pokušaja marginalizacije, a smanjenje finansijskih sredstava može dodatno oslabiti njihov kapacitet za borbu protiv ovih izazova.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da će opstanak i rad nevladinih organizacija zavisiti od njihove sposobnosti da diversifikuju izvore finansiranja. Mnoge organizacije će morati da se fokusiraju na unapređenje svojih kapaciteta za prikupljanje sredstava, kako bi mogle da nastave sa svojim aktivnostima bez oslanjanja isključivo na spoljne donacije.
Na kraju, odluka o suspenziji pomoći nevladinim organizacijama u BiH ukazuje na širu sliku izazova s kojima se suočava civilno društvo na Balkanu. Ove organizacije su ključne za demokratizaciju, vladavinu prava i zaštitu ljudskih prava, a njihovo slabljenje može imati dalekosežne posledice po stabilnost i razvoj regiona. U tom smislu, važno je da se pronađu alternativna rešenja i podrška za organizacije koje rade na unapređenju društva i zaštiti najugroženijih.
