Više od 150 ljudi uhapšeno je tokom poslednje akcije borbe protiv korupcije, a neki od njih se terete za milionske utaje i protivpravno stečenu korist. Pitanje koje se postavlja je da li novac ili njegov deo može biti vraćen državi. Tužilaštvo ima pravo da donese odluku o privremenom oduzimanju imovine, a za Euronews Srbije je potvrđeno da je u toku finansijska istraga pre pokretanja postupka u ovim slučajevima. Međutim, ostaje nejasno koliko često se sprovodi ovaj postupak, koliko je imovine zaplenjeno i da li je ipak više one koja je ostala sakrivena.
Spisak oduzete imovine osumnjičenima za korupciju često se objavljuje u medijima. Advokatica Ljiljana Borović Marjanović, koja ima više od dve decenije iskustva u krivičnom pravu, napominje da se često pokreću postupci privremenog oduzimanja imovine, ali postoji velika nesrazmera kada je u pitanju korupcija. „Lako je oduzeti imovinu iz nekih drugih dela, kao što su trgovina narkoticima ili ubistva, jer ti ljudi imaju imovinu na svoje ime ili na ime povezanih lica. Međutim, kada govorimo o ozbiljnoj korupciji, to je zaista smešno. To su ozbiljne sume“, rekla je Borović Marjanović.
Pitanje o imovini koja se nalazi u inostranstvu takođe se nameće. Advokatica ističe da postoji međunarodna pravna pomoć, ali dodaje da je teško oduzeti imovinu čak i kada se nalazi u Srbiji, ako nije na ime osumnjičenih. „Oni su svesni šta rade“, dodaje ona.
U Višem javnom tužilaštvu trenutno su u toku finansijske istrage koje bi mogle dovesti do privremenog oduzimanju imovine osumnjičenih za korupciju. Iako su istrage tajne, izvori iz tužilaštva potvrđuju da su pokrenute u predmetima gde su ispunjeni zakonski uslovi. „Mogu potvrditi da su finansijske istrage pokrenute u slučajevima gde su ispunjeni zakonski uslovi, ali podaci ostaju tajni“, navode u tužilaštvu.
Istrage vode specijalne jedinice MUP-a, a prvi uslov za oduzimanje imovine je nesrazmera između imovine osumnjičenog i njegovih zakonskih prihoda. Ukoliko se može dokazati da je imovina stečena nezakonito, tužilac može delovati. Javni tužilac može staviti zabranu raspolaganja, blokirati račune i potom tražiti privremeno oduzimanje imovine. Trajno oduzimanje se dešava nakon pravosnažnosti presude.
Na pitanje koliko je takvih slučajeva dobilo epilog, javni tužilac iz Niša odgovara da nema podataka, ali naglašava da trenutno ima aktuelan predmet gde će sigurno doći do oduzimanja nakon pravosnažne presude. Direkcija za imovinu zadužena je za upravljanje privremeno i trajno oduzetom imovinom, a novac od prodaje takve imovine završava u državnoj kasi.
Zakoni predviđaju da ni osobe protiv kojih nije vođen postupak nisu zaštićene od oduzimanja imovine, ukoliko se dokaže njihova krivica. Čak i nakon smrti, imovina se može oduzeti. Ova situacija ukazuje na ozbiljnost problema korupcije u društvu i izazove s kojima se suočava pravosudni sistem u borbi protiv nje.
Na kraju, važno je postaviti pitanje koliko je uspešna ova borba protiv korupcije i u kojoj meri će društvo moći da povrati sredstva koja su nezakonito stečena. Pored toga, ostaje otvoreno pitanje kako se boriti protiv prikrivanja imovine i kako osigurati da se nezakonito stečena sredstva vrate u državni budžet. Ova pitanja su ključna za budućnost pravde i poverenja građana u institucije.
