Srpski član i predsedavajuća Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željka Cvijanović, izjavila je da smatra da je Kancelarija visokog predstavnika (OHR) zapravo kriminalna organizacija i represivna mašinerija koja deluje nedemokratski. Ova izjava dolazi u kontekstu sve prisutnijih tenzija u Bosni i Hercegovini koje se odnose na ovlast OHR-a u zemlji.
Cvijanović je istakla da su različiti legalni i nelegalni predstavnici vlasti u BiH već skoro tri decenije kršili međunarodno i domaće pravo, uzurpirajući ovlaštenja koja nisu dobijena putem Dejtonskog sporazuma, a samim tim ni u skladu sa Ustavom BiH. Ove tvrdnje ukazuju na duboko ukorenjene probleme u političkom sistemu BiH i izazove sa kojima se suočava zemlja u procesu izgradnje demokratskih institucija.
Ova izjava je usledila kao odgovor na saopštenje Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira (PIK), koje je naglasilo da su entiteti u BiH dužni da poštuju Ustav i zakone. U saopštenju se takođe ističe potreba korišćenja domaćih instrumenata za zaštitu Ustava, što implicira da se očekuje da domaće vlasti preuzmu odgovornost za očuvanje pravnog okvira.
Željka Cvijanović je naglasila da OHR kao institucija ne može da se oslanja na legitimitet koji je stekla, s obzirom na to da, prema njenom mišljenju, deluje u suprotnosti sa principima demokratskog odlučivanja. Ona je ukazala na to da je OHR prekršio pravila i postao nelegitiman faktor u politici BiH.
U poslednjim godinama, OHR je bio predmet brojnih kritika, a mnogi političari u BiH, posebno iz Republike Srpske, smatraju da ova institucija previše utiče na unutrašnje poslove zemlje i da je njeno postojanje postalo teret za politiku i suverenitet BiH. Ove tenzije dodatno se pojačavaju u svetlu nedavne odluke OHR-a o nametanju zakona i reformi koje nisu bile dogovorene na nivou domaćih vlasti.
Pitanje legitimiteta OHR-a i njegovih odluka postalo je ključno u diskusijama o budućnosti BiH, a stavovi poput Cvijanovićinih doprinose polarizaciji mišljenja među političkim strankama i unutar društva. Mnogi analitičari smatraju da je potrebno pronaći rešenje koje bi omogućilo smanjenje uticaja OHR-a i jačanje domaćih institucija, ali i dalje postoji strah od destabilizacije situacije u zemlji.
Osim toga, Cvijanović je naglasila da je neophodno da se u BiH uspostavi dijalog i saradnja među svim etničkim grupama, kako bi se pronašlo rešenje za trenutne političke krize. Ona je pozvala sve strane da preuzmu odgovornost i da se fokusiraju na zajedničke interese, umesto da se povlače u etničke i političke podjele.
Ove izjave i stavovi predstavljaju deo šireg diskursa o stanju u BiH, gde se često postavljaju pitanja o efikasnosti postojećih institucija i mogućnostima za reformu političkog sistema. Sa stanovišta mnogih građana, potreba za transparentnošću, odgovornošću i vladavinom prava postaje sve urgentnija.
U svetlu ovih događaja, očigledno je da će politička situacija u Bosni i Hercegovini ostati kompleksna i izazovna, te da će dijalog i kompromis biti ključni za prevazilaženje trenutnih izazova. Dok se politički lideri suočavaju sa ovim pitanjima, važno je da građani ostanu informisani i angažovani, kako bi se osigurala bolja budućnost za sve u zemlji.
U tom kontekstu, svakako će biti interesantno pratiti kako će se situacija razvijati i koje korake će domaći političari preduzeti u cilju rešavanja aktuelnih problema sa OHR-om i unutrašnjim zakonodavnim pitanjima.
