U Crnoj Gori, ekonomska situacija za radnike je zabrinjavajuća, prema podacima koje su objavile „Vijesti“ na osnovu informacija iz Poreske uprave. Oko 140.000 radnika, što odgovara 74 odsto zaposlenih, prima platu ispod prosečne zarade koja iznosi 1.000 evra. Ovi podaci ukazuju na ozbiljne razlike u platama i otežavajući položaj velikog broja radnika u zemlji.
Decembarska plata, koja je bila ispod minimalne zarade od 600 evra, isplaćena je za 16.621 zaposlenog. S druge strane, 30.896 radnika dobilo je tačno iznos minimalne zarade. Ovi brojevi ukazuju na to da značajan deo radne snage nije adekvatno plaćen, što može imati dugoročne posledice po ekonomiju i kvalitet života građana.
Prema dodatnim podacima, svaki četvrti zaposleni u Crnoj Gori, odnosno 47.600 radnika, prima minimalnu ili nižu neto zaradu od 600 evra. U decembru je plata obračunata i isplaćena za 191.639 zaposlenih, što jasno pokazuje razmere problema sa platama.
Ekonomski stručnjaci ukazuju da niske plate mogu dovesti do smanjenja potrošnje, što dalje utiče na lokalnu ekonomiju. Radnici koji zarađuju ispod proseka često se suočavaju sa problemima u izdržavanju svojih porodica, što može izazvati dodatne socijalne tenzije. U takvim okolnostima, mnogi radnici su primorani da traže dodatne poslove ili da se sele u inostranstvo u potrazi za boljim uslovima života.
Vlade u regionu, uključujući i Crnu Goru, suočavaju se sa izazovima u pogledu povećanja plata i poboljšanja uslova rada. Iako su neke inicijative preduzete u cilju povećanja minimalne zarade, mnogi smatraju da su te mere nedovoljne i da je potrebna sistemska promena u pristupu ekonomskim pitanjima.
Osim toga, važno je napomenuti da se ekonomska situacija u Crnoj Gori ne može posmatrati izolovano. Mnogi faktori, uključujući globalne ekonomske trendove, inflaciju i unutrašnje političke okolnosti, igraju ključnu ulogu u oblikovanju ekonomskih prilika. Na primer, inflacija može dodatno smanjiti kupovnu moć radnika, dok politička nestabilnost može otežati sprovođenje potrebnih reformi.
Pored toga, treba razmotriti i uticaj pandemije COVID-19 na tržište rada. Mnogi sektori, kao što su turizam i ugostiteljstvo, pretrpeli su velike gubitke, što je dodatno pogoršalo situaciju. Ove industrije zapošljavaju značajan broj radnika, a njihovo oporavljanje neće biti lako ni brzo.
U svetlu svih ovih informacija, potrebne su hitne mere kako bi se poboljšao položaj radnika u Crnoj Gori. Povećanje minimalne zarade, poboljšanje uslova rada i efikasnija politika zapošljavanja mogli bi doprineti jačanju lokalne ekonomije i smanjenju nezadovoljstva među radnicima.
U zaključku, situacija sa platama u Crnoj Gori predstavlja ozbiljan izazov koji zahteva pažnju i akciju. Neophodno je da vlada i relevantne institucije preduzmu mere za poboljšanje ekonomskih uslova rada, kako bi se obezbedila bolja budućnost za sve zaposlene. Samo kroz zajedničke napore i reforme moguće je stvoriti povoljnije uslove za život i rad, što će doprineti opštem blagostanju društva.
