Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, osudio je nedavnu izjavu penzionisanog američkog generala Veslija Klarka, u kojoj je Klark izrazio ponos na NATO bombardovanje Srbije 1999. godine. Drecun tvrdi da Klark time priznaje da je ponosan na ubijanje civila, s obzirom na to da su civili bili nedvosmisleno meta NATO bombardovanja prema informacijama objavljenim u Vašington postu. On ističe da je NATO napao Srbiju bez objave rata i bez odobrenja SB UN.

Drecun naglašava da je broj civilnih žrtava tokom bombardovanja bio veoma visok, uključujući 85 dece, 2.500 civila i preko 1.000 vojnih pripadnika. On takođe navodi da je američkom ambasadoru u Beogradu Kristoferu Hilu pričao o operaciji Potkovica, koja je navodno bila planirana za etničko čišćenje Albanaca. Drecun tvrdi da Hil mora da je znao za ovu operaciju s obzirom na svoju ulogu u mirovnim pregovorima između Srbije i OVK.

Drecun dalje ističe da su Amerikanci pokušali da promene povelju UN kako bi omogućili intervenciju u slučaju humanitarnih katastrofa bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Iako nisu uspeli u tome, Drecun tvrdi da su Amerikanci ipak intervenisali pod izgovorom humanitarne katastrofe, iako takva situacija nije postojala u Srbiji pre bombardovanja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić takođe je reagovao na Klarkovu izjavu, izražavajući nezadovoljstvo i ne razumevanje za Klarkov ponos na bombardovanje Srbije. Vučić naglašava da je napad na Srbiju izvršen mimo međunarodnih pravila i protivno Povelji UN, te da ne vidi razlog za ponos kada se napadaju male zemlje bez odobrenja UN-a.

Klark, koji je bio na čelu NATO snaga tokom bombardovanja SRJ, izjavio je za ABC News da Srbija treba da prizna Kosovo i da je ponosan na bombardovanje bivše SRJ. Ova izjava izazvala je oštru reakciju u Srbiji, s obzirom na veliki broj civilnih žrtava i štetu koja je naneta zemlji tokom bombardovanja.

Srbija i dalje nosi posledice NATO bombardovanja iz 1999. godine, kako u smislu gubitka života i materijalne štete, tako i u političkom i društvenom kontekstu. Izjave poput one Veslija Klarka samo produbljuju postojeće tenzije i podsećaju na traume iz prošlosti.

Uprkos tome, Srbija je posvećena izgradnji mira i stabilnosti u regionu, te podržava dijalog i rešavanje sukoba kroz mirne pregovore. Važno je da se prošlost ne zaboravi, ali da se istovremeno radi na izgradnji bolje budućnosti za sve građane Balkana. Diplomatija, dijalog i međusobno poštovanje ključni su za prevazilaženje prošlih sukoba i izgradnju održivih odnosa među zemljama regiona.