Statistički podaci pokazuju da jedan od 200 ljudi može imati genetički izazvane povišene vrednosti holesterola, odnosno porodičnu hiperholesterolemiju. Ova informacija je istaknuta tokom edukativne tribine pod nazivom „LDL holesterol – vest koju ne smemo ignorisati“. Nažalost, u Srbiji, 132 ljudi svakodnevno gubi život zbog kardiovaskularnih oboljenja, a jedan od uzroka, koji može biti sprečen u više od 80% slučajeva, je visok nivo „lošeg“ holesterola.
Ljudi se rađaju sa niskim nivoom LDL holesterola, ali nepravilna ishrana, fizička neaktivnost i gojaznost mogu dovesti do povećanih vrednosti lipida u krvi. Visok holesterol ne zavisi od tipa telesne građe, što znači da telesna težina nije pouzdan indikator da li osoba pati od visokog holesterola. Dr Katarina Lalić, endokrinolog u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, naglašava da je jedan od ključnih izazova u endokrinologiji prepoznavanje povišenih vrednosti LDL holesterola, posebno kod onih koji nemaju očigledne simptome.
Mnogi pacijenti nisu svesni svog stanja, a problem se često otkrije tek kada se dogodi ozbiljan kardiovaskularni događaj. Zbog toga je redovan skrining za LDL holesterol, počevši sa 35 godina kod muškaraca i 45 godina kod žena, od esencijalne važnosti. Genetički faktori, kao što je porodična hiperholesterolemija, mogu dovesti do veoma visokih vrednosti holesterola već u ranim godinama života. Čak i bez simptoma, pacijenti sa ovom bolešću imaju izuzetno visok rizik od infarkta miokarda i drugih ozbiljnih kardiovaskularnih problema.
Ako postoji porodična istorija ranih kardiovaskularnih događaja, skrining kod dece i bliskih srodnika je obavezan. Iako ishrana i fizička aktivnost igraju značajnu ulogu, kod osoba sa genetičkim poremećajem, kao što je porodična hiperholesterolemija, potrebna je medikamentozna terapija. Statini su ključni u lečenju, dok nova generacija lekova, koja se primenjuje čak i jednom u šest meseci, predstavlja značajan napredak u snižavanju LDL holesterola i smanjenju kardiovaskularnog rizika.
Kardiolog dr Petar Otašević ističe da kao kardiolog svakodnevno viđa posledice povišenog LDL holesterola, koji često ostaje neprepoznat. Ovaj „loš“ holesterol je glavni uzrok ateroskleroze, procesa koji dovodi do suženja krvnih sudova i ozbiljnih komplikacija poput infarkta miokarda i šloga. Problem je što povišene vrednosti najčešće ne daju simptome, pa holesterol često otkrivamo tek nakon što se dogodi prvi kardiovaskularni incident. Zbog toga je ključno redovno kontrolisati nivo holesterola, posebno nakon 40. godine.
Pacijenti su često u zabludi, jer laboratorijski nalazi pokazuju normalne vrednosti koje važe samo za zdravu populaciju. Za zdravu osobu, LDL holesterol do 3 mmol/l može biti prihvatljiv, ali za nekoga ko je imao infarkt, stent ili bajpas, ciljna vrednost mora biti ispod 1,4 mmol/l. Danas postoje efikasne terapije, uključujući lekove koji se primenjuju samo dva puta godišnje i snižavaju LDL holesterol za više od 50%. Ishrana i fizička aktivnost su korisne, ali često nisu dovoljne. Kako bi se sprečili kardiovaskularni događaji poput infarkta i moždanog udara, važno je povećati svest o značaju preventivnih pregleda, preciznijim referentnim vrednostima i pravovremenom uvođenju terapije.
Ivan Tojagić iz udruženja „Moja druga šansa“ naglašava da se savremene terapije koje snižavaju LDL holesterol sve više razvijaju, ali da nisu dostupne za sve pacijente kojima su potrebne u Srbiji. „Naš cilj je da svaki pacijent ima pristup najsavremenijim medicinskim rešenjima, bez obzira na prepreke. Verujemo da radeći zajedno na svim nivoima zdravstvenog sistema možemo smanjiti opterećenje kardiovaskularnim bolestima i osigurati duže, zdravije živote za sve“, zaključio je Tojagić.
Da bi se unapredilo javno zdravlje, posebno u vezi sa kardiovaskularnim oboljenjima, neophodno je da se zajedničkim naporima države, zdravstvenih radnika i udruženja pacijenata omoguće dobre strategije za kontrolu i prevenciju ovih bolesti.
