Krivično vanraspravno veće Višeg suda u Beogradu donelo je rešenje o suđenju u odsustvu za četiri hrvatska pilota u slučaju „Petrovačka cesta – piloti“. Optužnica ih tereti za ratni zločin protiv srpskog stanovništva, zbog navodnog raketiranja kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti 7. i 8. avgusta 1995. godine. Piloti se optužuju za kršenje Ženevske konvencije i naređivanje avionskih napada na civilno stanovništvo koje je bežalo iz Hrvatske.
Prema optužnici, 13 civila je ubijeno, a 24 ranjeno u ovim napadima. Optuženi piloti su Vladimir Mikac (67) iz Ptuja, Zdenko Radulj (69) iz Osijeka, Željko Jelenić (69) iz Pule i Danijel Borović (64) iz Varaždina. Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je optužnicu 31. marta 2022. godine.
Hrvatski premijer Andrej Plenković izrazio je nezadovoljstvo zbog optužbi protiv pilota, nazivajući ih politički motivisanim i izražavajući podršku optuženima. Kritikovao je Srbiju za ne suočavanje sa svojom prošlošću i posledicama velikosrpske agresije na Hrvatsku za vreme režima Slobodana Miloševića.
Ovo su samo neki od detalja u ovom kompleksnom slučaju ratnih zločina koji vraća sećanja na ratne strahote iz devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije. Ovaj slučaj je deo šire sudske i političke kontroverze između Hrvatske i Srbije, vezano za pitanja tragičnih događaja u ratu, odgovornosti za zločine i pravde za žrtve.
Sudski procesi za ratne zločine su važan deo tranzicijske pravde nakon ratova u bivšoj Jugoslaviji, ali često su opterećeni političkim manipulacijama, nacionalnim tenzijama i neefikasnošću pravosuđa. U ovom slučaju, optužbe i odluke suda snažno su politizirane, sa obe strane pokušaja da dokažu svoju verziju istorije i pravde.
Petrovačka cesta ostaje mesto sećanja na tragične događaje za mnoge porodice i zajednice, ali i politički spor između dve zemlje koje su i dalje suočene sa posledicama ratova devedesetih godina. Dok se pravosudne institucije bore sa optužbama, važno je da se istina o ovim događajima otkrije i da se žrtve pravilno obeštete.
Hrvatska i Srbija imaju burnu zajedničku istoriju, koja je obeležena ratovima, sukobima i traumama. Suđenja za ratne zločine su deo procesa suočavanja sa prošlošću i izgradnje pomirenja između naroda, ali često su i izvor novih tenzija i sukoba. Važno je da se pravda dostigne na objektivan i nepristrasan način, bez političkih pritisaka i nacionalističkih manipulacija.
U slučaju piloti sa Petrovačke ceste, pravda treba da bude osnovana na činjenicama i dokazima, a ne na političkim interesima ili nacionalnim sentimentima. Sudski procesi za ratne zločine moraju biti sprovedeni u skladu sa međunarodnim standardima pravde, sa poštovanjem ljudskih prava optuženih i žrtava, i uz transparentnost i odgovornost pravosudnih institucija.
Pamćenje ratnih strahota je važno za sprečavanje njihovog ponavljanja, ali isto tako je važno da se pravda dostigne na adekvatan način i da se obezbedi trajni mir i pomirenje između zavađenih zajednica. Sudski procesi za ratne zločine su korak ka izgradnji pravednijeg i sigurnijeg sveta za sve ljude, ali zahtevaju poštovanje vladavine prava i ljudskih prava u svim fazama procesa.
U zaključku, suđenja za ratne zločine su složeni i osetljivi procesi, koji zahtevaju posvećenost pravdi, istini i pomirenju, bez obzira na nacionalno poreklo optuženih ili žrtava. Petrovačka cesta ostaje mesto sećanja na žrtve rata i traume koje su pretrpele, ali i mesto gde se pravda i istina moraju dostići, bez obzira na političke pritiske i nacionalne interese.